Odlomak dnevnika IX deo

Odlomak iz Dnevnika Borislava Pekića IX deo

Utorak, 2. januar 1984. godine.

Pisac kao antagonist.
Mi nemamo pisce koji bi kao Džordž Orvel pošteno i otvoreno pisali o svom narodu. Džordž Orvel, a i mnogi drugi Englezi, a da nisu tek Irci, koji kao Šo govore engleskim jezikom, samo da bi Engleze ismejali, njegovih 76 ogleda pod zajedničkim naslovom "As I Please" u socijalističkom "Tribune", uzor su kritičke žurnalistike. Nemamo ih bar danas.

Nekada smo ih imali - Krležu. Premda, istini za volju, ovaj je više bio zainteresovan za klasne osebujnosti hrvatske buržoazije, nego za hrvatske nacionalne osobine i "modele etničke" i etičke.

Tu i tamo, neizbežno je morao pisati o svim Hrvatima, pa ih sve i povrediti. Leva književnost gledana u celini nije bila zainteresovana za narod, jer se on, izvan realnih klasa, javljao za nju kao idealistička apstrakcija, u najboljem slučaju kao izmišljotina buržoaske propagande u cilju maskiranja eksploatacije.

On je, kao i komunisti, koji su se na narod najviše pozivali, a nisu ga videli kao Celinu, pa narodne osobine nisu za njih mogle ni postojati.

Ukratko, oni su videli srpsko seljaštvo, srpsku radničku klasu, ukoliko je postojala, i srpsku buržoaziju, ali srpski narod nisu videli. I Orvel, naravno kao levičar, premda ne i marksist, često polazi od klasnih razlika, ali preko njih stiže i do nekih opštih osobina rase.

Mi Srbi nikad nismo imali jednog Krležu, pa ni Orvela, Mana, Kestlera, Sartra, Solženjicina, i to se oseća u ravnodušnosti naših pisaca i njihovih dela prema najbolnijim traumama i zagonetkama vremena. A i oni koji misle da se njima bave, klize po površini, po političkom prividu (refleksiji) tih trauma i tih zagonetki.

Savremeni srpski pisci još traže svoje čitaoce, a tada je taj posao nespojiv sa njegovim - vređanjem. Kad od nekog očekujete pažnju, nije mudro početi sa time što ćete mu reći šta vam se sve na njemu ne dopada.

Tek kad pisci u narodu prestanu gledati samo čitaoce od kojih se živi i kome treba neprestano antišambrirati, dobiće šansu da o svom narodu kažu i neku neprijatnu istinu.