Disproporcija

Odmor od istorije XXX deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Disproporcija između društvenih načela i prakse njihove primene

Znamo da cilj kazne nije odmazda (retribucija) za počinjeno krivično delo, već “popravka i resocijalizacija” ako je u pitanju kriminalni delikt, a kad je reč o političkom, “prevaspitavanje zatvorenika u lojalnog građanina socijalističke nam domovine”.

Ma šta o socijalizmu mislili, to zvuči savremeno i čovečno. Stvarnost robije — pri čemu ono što robuje, to je upravo ta stvarnost — videli smo, ni u kom pogledu ove ciljeve ne potvrđuje. Teški uslovi života i univerzalna represija, često van mere dopuštene Standardnim minimumom OUN, čine od zatvora fokusno mesto ljudske patnje.



Znamo, takođe, da cilj socijalizma nije despotija, no jednakost i pravda, a ipak se njegova praksa sadrži u likvidaciji i onih pretpostavki za koje se izborila toliko omražena građanska demokratija i njen tvorac — građanska klasa.

Disproporcija između načela socijalizma i njegove stvarnosti tolika je da se s njegovim inicijalnim idejama gubi svaka veza.

Umesto široke oblasti ljudske sreće i blagostanja, dobili smo znatno prostranije, naseljenije, nečovečnije i opasnije fokusno mesto ljudske patnje.

I robija, kakvu sam upoznao, i socijalizam, kakav smo upoznali, ljudski su porazi. Nekada je, za mene, jedina razlika bila u tome što sam znao da se s robije kad tad izlazi, a mislio da se iz socijalizma ne izlazi nikad.
U oba sam se slučaja prevario.

Sada mi izgleda da će robija (i ona na robiji, i ova na slobodi) i socijalizam nadživeti.