Nepravedna raspodela

Odmor od istorije XXVI deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Nepravedna i neracionalna raspodela dobara

Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i one koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže.

U principu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje je tačke gledišta uzimate. Da li vam je kriterijum javno dobro ili interes vlasti. Ako od dmgog polazite, onda je nepravda korisna, pa prema tome i racionalna, jer vam obezbeđuje podršku koju inače ne biste dobili.



I u tom pogledu nema razlike između robije i slobode. U Sremskoj Mitrovici su se izolovani intelektuaki, zaposleni da za račun Ministarstva unutrašnjih poslova slušaju inostrane radio stanice, prevode zabranjene knjige ili pišu svoje političke memoare (izveštaje UDB-i, zapravo) posebno hranili i njihovi su obroci bili i bolji i raznovrsniji.

Mogli su u svojim ćelijama kuvati kafu, a imali su privilegije i u dopisivanju s porodicama.

Funkcioneri su, posle rata, imali posebne magacine, nedostupne ostalim građanima, i slobodan pristup državnim fondovima konfiskovanog nameštaja. Izvesne od ovih privilegija nestaju tek danas ali je njihovo potpuno iskorenjivanje jedva moguće.

Te su privilegije, sada s nevericom saznajemo, podrazumevale nekontrolisano, vlasničko korišćenje tzv. “društvene svojine”, feudalno pravo zamkova i baronskih imanja na pojedinim od “suverena” darovanim teritorijama (grofovijama), pa i masovnu notornu pljačku, ne samo aktuelnog nego i istorijskog narodnog blaga.