Onemogućavanje komunikacija

Odmor od istorije XXI deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmena informacija

Jedna od pretpostavki slobode je sposobnost komunikacija i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja Uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane.

Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome ne vidim razumne razloge. One ionako ne govore istinu, pa se sasvim dobro u opšti sistem laži uklapaju.


Na slobodi su vam takve komunikacije takođe onemogućene, u najboljem slučaju jako otežane, što i objašnjava zašto su u zatvor prokrijumčarene novosti takođe neistinite.

(Mi ovde govorimo o idealnoj državi realsocijalizma, ali se svi ovi elementi zapažaju u svakoj od njenih nedovršenih i nesavršenih istorijskih projekcija.) Sve informacije prolaze kroz propagandni filter vladinih i partijskih agitprop službi, gde doživljavaju pragmatičnu permutaciju, te do vas dolaze primerene promenljivim taktičkim potrebama vlasti i njene trenutne političke orijentacije. Kao što vas na robiji teše skorom amnestijom — koja je već potpisana, samo još nije obnarodovana, ili tek što potpisana nije — na slobodi vam neprestano obećavaju povećanje standarda ili nove građanske olakšice.

Što od takvih informacija dobijate nije ni surogat istine. (Istina se i ne traži. Traži se zadovoljenje psihološke javne potrebe ili potrebe upravljanja.) Stoga su informacije izopačene, nepouzdane, ukratko — neupotrebljive. Sve zajedno stvoriće, posle izvesnog vremena, naopaku predstavu spoljnog sveta, u koju će, najzad, i mnogi građani poverovati.

Predstava tog (slobodnog) sveta, gledanog kroz zatvorske rešetke, potpuno je pogrešna, delom blagodareći naopakim informacijama, delom zahvaljujući naopakom stanju svesti samih robijaša. U svemu isto tako kriva i neupotrebljiva kako je bila naša predstava o inostranstvu dok u njega nismo masovno pušteni.