Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.
Potpuno odsustvo inicijative i šansi za ličnu sreću
Posmatrao sam, kao 1889. entuzijazični sudija gos'n Soldatović, rad u niškim i mitrovačkim radionicama. Prizor me je upućivao na androidske fabrike u naučnofantastičnim filmovima. Sve se odvijalo u kibernetski usporenom tempu.
Sva su lica bila ista, prazna, bez izraza. Pusta. Osim, izuzetno, u stolarskoj radionici Mitrovice, i to jedino na projektima majstora, mogao se zapaziti aktivniji odnos prema radu. (To dokazuje da su umetnici nezamenljivi kolaborateri. Kod njih će umetnička savest uvek pobediti građansku.) Svi su ostali radili bez volje i razumevanja.
Kao programirani roboti. Odsustvo svakog ličnog odnosa i lične inicijative bilo je očigledno.
Dobro, reći ćemo, to je robija.
Rad je tu, ma šta govorili, kazna, jer nije plaćen, i ako jeste, što se na ruke dobije, i to tek po puštanju, ponižavajuće je bedan iznos.
Robijaš nema mogućnosti da boljim radom ili nekom inovacijom svoj položaj poboljša, pa nema nikakvog računa da se trudi i troši ionako iscrpljenu snagu.
Kazniti ga zbog nerada jedva mogu više nego što su ga kaznili robijaškim neradom.
Otpustiti ga s robije takođe ne mogu.
Odnosno, mogu, ali to onda neće biti kazna za njegov nerad. Biće nagrada.
Ali, kad bude izašao i zaposlio se, napolju će ga čekati ista situacija.
Radiće za male pare, a da bitnu razliku u svom položaju, ako radi dobro ili radi rdavo, neće osetiti.
A ni tu ga otpustiti ne mogu.
5 comments:
Cijenjena gospođo Ljiljana,ne mogu da odolim iskušenju da vam pošaljem jedan post sa mog bloga,koji možda nije direktno vezan za Pekićev tekst,ali postoji dovoljno dodirnih tačaka da se usudim na tako nešto.Dakle:
(2007-07-07)
"Dobih,juče,konačno honorar za neku pisaniju u jednom pedagoškom časopisu.Cijelih 79 e.Poslije tri mjeseca gotovo svakodnevnih posjeta osoblju CKB(anke).Baš smo se zbližili za to vrijeme.Čak smo planirali i veliku žurku povodom tromjesečnog jubileja,ali ovi sa parama nas preduhitriše.Pa se ti bavi intelektualnim radom. Da sam moler,te pare bih dobio prije nego se farba osuši.Još bi ste pohvalili moje skrivene umjetničke sklonosti.Ovako,godina iskustva,mjeseci istraživanja i nedjelje pisanja ne zaslužuju žurbu.Mislio sam da sebe častim Pekićevim "Zlatnim runom",ali mi fali još 51e.Ako ja i budem čekao sledeći rad i sledeću isplatu,nisam siguran da će to htjeti i onih početnih 79e.Eh,živote..."
Potpuno odsustvo inicijative i šansi za ličnu sreću
Rigidan je sistem onaj koji ne ceni pojedinca, njegove težnje, želje i duh.
Orijentalna je karakteristika podsmevati se onome koji ima velike nade, grandiozne planove. Sistemska je karakteristika saplitati onoga koji doprinosi, kako sebi, tako i drugima oko sebe.
To je svet poslušnika.
A "robot" i "rob" slično zvuče, zar ne?
Dragi Gunđalo,dragi Srđane,
Ne znam šta da vam kažem, sve se stalno menja a sve ostaje isto. Nisam baš u nekom optimističkom raspoloženju. Jedino što mogu da kažem da čovek u samom radu nalazi najviše zadovoljstva. Naravno treba od nečega i živeti! Možda da malo radimo i kao moleri!!!! Ha, Ha.
Srdačan pozdrav.
Лепо је бити молер, окушао сам се у томе. Тај рад смирује, успех је очигледан, а ако се има смисла за лепо, дело краси :)
У историји се молерај високо ценио, све до оног тренутка када је један молер одлучио да Вођа постане. Од тада, однос према нама молерима, драстично се мења. Зато је много молера одлучило да у сликаре да пређе.
Pa, Gunđalo, da sebi dopustim slobodu da pokušam da te utješim: na sajmu knjiga u PG koji počinje u maju Zlatno runo se može naći za 75 € (makar je to bila cijena prošle godine, pa mislim da će biti i ove), tako da ipak sačuvaj pare koje si zaradio :)
Post a Comment