NAGRADA BORISLAV PEKIĆ 2011. godina
Ova Nagrada se dodeljuje svake godine za prozu, poeziju i esej već 17 godina. Ona je namenjena učenicima svih beogradskih gimnazija, a žiri radi u sastavu: književnik Radoslav Bratić, književnik Mirko Magarašević i profesor Petar Pijanović.
Ove godine žiri je izabrao sledeće radove:
PROZA
Prve nagrada je dodeljena radu pod naslovom “1914”, šifra “Domovina” čiji je autor Aleksa Ilić, učenik II4f razreda Treće beogradske gimnazije.
Druga nagrada je dodeljena radu pod naslovom “Putopisi iz Italije“ šifra „2305 NI“, autora Nevene Matejić, učenice II5 razreda Treće beogradske gimnazije.
Treća nagrada je dodeljena radu „Pravi izbor“, šifra „BLAIR KOHO“ čiji je autor Draga Radosavljević, učenice IV4 razreda Trinaesete beogradske gimnazije, kao i radu „Putujem i posmatram“ pod šifrom „0109198/1“ Marije Jović, učenice II2 razreda Sedme beogradske gimnazije.
POEZIJA
Žiri Pekićeve nagrade za poeziju, za đake beogradskih gimnazija, odlučio je da se:
Prva nagrada dodeli pesmi posvećena liku Svetog Save, pod naslovom „Dok teče vreme vidim čoveka“, šifra „Maslačak“ čiji je autor Sofija Kolarić, učenica IV2 Zemunske gimnazije. Pesma nosi lepu ravnotežu naglašenog moralnog tona i sakralne emotivne ponetosti značajem, visokim mestom i duhovnom ulogom Svetosavske ideje.
Druga nagrada za pesmu „Maslina“ šifra „Skotrlj-velj“ autora Dragane Vukanac učenice IV5 razreda Četvrte beogradske gimnazije. Ovom pesmom je ostvaren uspešan sklad ubedljivog ličnog doživljaja drevnosti i prolaznosti kroz poklonjenje pozitivnom simbolu masline kao meri ljudskosti, vere i nade.
Treća nagrada pesmi pod naslovom „Ledeni breg“ šifra „Kockar“, čiji je autor Novak Guspov učenik IV4 razreda Zemunske gimnazije. Pesma nam sažetim i jasnim jezikom daje pesnički uspelu analogiju između simboličnih značenja ledenog brega i ljudske prirode.
Ali osim nagrađenih, izdvojene pohvale zaslužuje i nekoliko drugih mladih poeta – pre svega đaci Zemunske gimnazije – Milan Trivić, za pesmu „Slomljena strela“ i Marija Petrović za pesmu „Tebi“, kao i Zoran Živanović iz Filološke gimnazije za pesmu „Drugi krug pakla“. Posebna pohvala upućuje se danas i Milici Stanković, učenici II5 razreda za pesmu „Naučnik“ jer ta pesma sadrži obećavajuću mešavinu satirične ironije i optimizma antiutopijske vedrine.
ESEJ
Žiri Pekićeve nagrade za poeziju, za đake beogradskih gimnazija, odlučio je da se:
Prva nagrada dodeli radu „Misao o Dostojevskom“ šifra „Diogen Laerćanin“ autora Radovanović Pavla, učenika III2 Zemunske gimnazije.
Druga nagrada se dodeljuje za esej „Doslednost apsurda i apsurdnosti lika u Kamijevom Strancu“, šifra „Bubamara“ čiji je autor Jovana Stojanović, učenica IV3 razreda Zemunske gimnazije.
Treća nagrada za esej “Čuda Gospodnja nikome dobra ne donesoše“ šifra „Emanul“ čiji je autor Marija Radovanović učeniva IV8 razreda Trinaesete beogradske gimnazije, kao i radu „Hamlet i Faust – mogućnost jedne paralele“ šifra „Tragedija“ autora Tamare Vuković učenice IV2 Zemunske gimnaztije.
Svečanost je održana u Trećoj beogradskoj gimnaziji na dan 4. aprila 2011. godine, a otvorila ju je direktorka ove gimnazije profesorka Dragana Vasić, u svečanoj atmosferi i u prisustvu brojnih gostiju. Ceo događaj je propraćen mizičkim koncertom učenika koji su svirali dela poznatih kompozitora, čitani su odlomci iz Pekićevih Pisama iz tuđine, a pročitana je i prvonagrađena pesma.
Besedu povodom nagrade održao je književnik Mirko Magarašević koja se ovde daje u celosti.
SMISAO ZLATNOG RUNA
Nadahnuta raznovrsnost pesničkih ostvarenja koja su prispela na otvotren Konkuirs beogradskih gimnazija za književnu NAGRADU BORISLAV PEKIĆ iz oblasti poezije, i ovoga puta bila je nagnuta na stranu ispovedne, personalne liričnosti koja, sasvim prirodno i očekivano preovlađuje u skoro svim mladalačkim pokušajima. Ali, nekoliko glasova ipak se izdvojilo pesničkom percepcijom koja nije bila obuzeta jedino lirizmom emotivnih samoposmatranja. To je i donelo veće pesničke rezultate.
Svima koji su ove godine učestvovali na Konkursu beogradskih gimnazija za NAGRADU BORISLAV PEKIĆ uputio bih nekoliko završnih reči na Pekićevu temu Zlatnog runa.
Šta je, u čemu je izazov Zlatnog runa? Je li to simbol moći? Imenitelj besmrtnosti, da li? Simbol nepobedivosti, možda? Neugasivi sjaj lepote? Njeni stalni izazovi? Neka večita mladost? Izvorište krepkosti? Nešto sasvim ososbito? Ili ... ali – šta? Čemu okrenuti Jasonov pramac Arga? Jolku ili Kolhidi? Bezimenim nekim vodama? Ali kojim?
Od sveg sjaja koji pristiže sa probljesaka na zamamnim kovrdžama i krljuštima Zlatnog runa najdalje doseže ososbit sjaja nečeg sasvim drugačijeg. To je sjaj traganja. Sjaj otkrivanja u stvaranju. Dakle, ideja Zlatnog runa je sam nepresušni zov stvaranja! Avantura koja mami i pokreće taj zov. Zamah u netnano. Zahvat u nedokučivo. Put ka rasvetljenjeu izmičućeg smisla. Osvajanje nečeg neznanog na prostorima božanske slutnje. Uron u ostvarenje slućenog
Smisao Zlatnog runa je zapravo orfejski zov.
Arg pod punim jedrima. Sama je to plovidba po sinjim morima traganja i stvaranja. To je koren smisla metafore Zlatnog runa. O tome bi se i smisao Borislav Pekić saglasio.
Svaka mlada stvaralačka misao neka se za ovom porukom Zlatnog runa ponese i krene – uprkos naporima i kovitlacima mnogih iskušenja – neka istraje i neće se izgubiti, neće zalutati, neće omanuti i neće promašiti cilj i lepotu svoje žudnje.
Mirko MAGARAŠEVIĆ
