Elektrifikacija

Odmor od istorije LVI deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

ELEKTRIFIKACIJA NA BRAZILSKI NAČIN
ILI KAKO SMO POSTALI — GAMAD

Od 1980. do kraja 1982, u brazilskoj državi Para, izvršeno je prskanje vegetacije herbicidom, duž 130 milja duge električne linije, kojom je tekla svetlost Progresa, da je nekontrolisan život prirode ne bi oštetio.

Nakon toga je, duž te linije, 50 ljudi u teškim mukama umrlo, 31 fetus pobačen i 5.000 farmerskih životinja crklo.


Upotrebljeni otrov, koji je Brazike počeo pretvarati u bubašvabe, zvao se »Orange« i isproban je uspešno u Vijetnamu.

Otrov je povučen iz upotrebe, ali ne i iz zemlje. Umiranje se nastavlja. Priroda je obuzdana i Svetlosti Napretka teku državom Para.

U mraku ostaju samo — leševi.

»Rađajte se i množite se« na rumunski način ili — Ništa!

Bio sam presrećan kada sam, naklonošću lutrije, umesto do još jednog besnila u načinu našeg umiranja, kako sam navikao, doveden bio do primera besnila i u našem rađanju.

Za njega su se postarali Rumuni.

Prema Observeru od 18. 3. 1984, od 743.000 registrovanih trudnoća, samo 40% rezultira u rađanju potomstva. 4-45.800 života odlazi u slivnik (što — uzgred budi rečeno, ma šta mislili o ljudskim slobodama — od abortusa u svetu, samo za jednu godinu, čini genocid pred kojim blede i brojke iz koncentracionih logora naše prosvećenosti).

Rumunima se najednom, s pravom, učinilo da ih je malo, i da ih je, što je još gore — sve manje. (Zašto bi trebalo da ih je više, u međuvremenu, nije rečeno.) Stoga će žene biti podvrgnute obaveznom mesečnom krvnom testu. Ona koja prekid trudnoće ne može opravdati jednim od legalnih razloga — jer u Rumuniji je abortus ilegalan — izgubiće posao.

Ostaju nejasne dve stvari:

1. Kako će žena bez posla, dakle bez sredstava da potomstvu obezbedi pristojan život, nekom drugom prilikom smeti da postane majka.

2. Zašto su novim propisima prisilnog materinstva podvrgnute samo industrijske radnice? Da li zbog statističkog jačanja proletarijata ili zaštite udobnosti onih koji mu ne pripadaju?


(Kod nas se, bar prema listu Rilindija, statistički problemi nastali opadanjem nataliteta u užoj Hrvatskoj, užoj Srbiji ili Vojvodini, rešavaju na jedan ležerniji i prirodniji način: »Treba da nas raduje činjenica što je kod ovako naglog pada rađanja u Jugoslaviji, srećan kosovski rast stanovništva koji doprinosi da ne padne dijagram na tabeli koja ilustruje natalitet u Jugoslaviji.«)

Antirasizam na mozambički način ili Svemoć dijalektike.

Nema oštrine s kojom Afrika ne kažnjava Evropu kad ova pokaže i najmanju slabost prema Južnoj Africi. Gostovanje, tamo dole, velikog igrača J. Boycota već godinama potresa engleski kriket, a onaj ko je ovu igru ikad na delu video zna da je teško može potresti bomba usred poljane ispunjene ljudima, koji, s vremena na vreme, kao muvu da teraju, mahnuvši rukom ili promenivši položaj, sunčaju svoja bela odela na zelenoj travi.

Ali dijalektika može sve.

Ona može čak i sporazum s jednom rasističkom zemljom pretvoriti u pobedu ideje antirasizma.

Jer, u smislu latinske razlike između Jupitera i vola, što je dopušteno Africi, nije Evropi (valjda zbog nesrećnog detinjstva prve).

Zato je, prema mozambičkom tumačenju, nedavni prijateljski sporazum između kapitalističke, imperijalističke i rasističke Južne Afrike i socijalističko-marksističkog, antiimperijalistčkog i antirasističkog Mozambika »akt od istorijskog značaja«.

Gostovanje u Južnoj Africi Boycota, u međuvremenu je, razume se — svinjarija.

Jedno tumačenje na Vrhovni način ili Ustavna smrt.

Dvoumio sam se da li da na lutriju pristanem, kad me je ona, đavo je odneo, pakosno dovela i do moje zemlje. Dvoumio sam se upravo zbog već citirane mudrosti, po kojoj, što je dopušteno Jupiteru nije volu.

U ovom slučaju, što je dopušteno Vrhovnom sudu, nije Borislavu Pekiću.

Odbacio sam mudrost u ime savesti.

U pismu Dragana Jovanovića u NIN-u od 22. 4. saopšteno je da je Vrhovni sud SR Srbije odbio mogućnost rada Udruženja za borbu protiv smrtne kazne, uz obrazloženje da je smrtna kazna ustavno-pravna kategorija i znači »osnovu socijalističkog samoupravnog demokratskog uređenja«, te da bi, proizilazi logički, takvo Udruženje bilo — protivustavno.

Nisam pravnik, moje mišljenje nije meritorno, pa ga dajem uz potpuno uviđanje nekompetencije na polju smrti, i uz poštovanje prema tuđim znanjima u toj oblasti.

Čini mi se, najpre, da jedan ustav, kao trajni opšti temelj državne zajednice, ne može sadržati odredbe, koje, po prirodi stvari, pripadaju tek promenljivom i izvedenom zakonodavstvu.

A zatim, ne verujem da jedan ustav, osnova građanskog života, može u sebi sadržati bilo šta što se odnosi na — smrt.

Gajim nadu da se Dragan Jovanović prevario bar u pogledu tumačenja motiva za odbijanje mogućnosti osnivanja Udruženja za borbu protiv smrtne kazne.

Prihvatam kao verovatnu samo činjenicu odbijanja.

Pogubljenje na »ovčiji« način ili kako da i Zakon bude sit i naše Savesti na broju.

Englezi koji su pronašli sve, osim kako da nešto i drugima priznaju, pronašli su giljotinu dvesta godina pre Francuske revolucije. (Uostalom, oni su i tu Revoluciju pronašli daleko pre Francuza. Pitanje porekla „Marseljeze“ još se rešava. Lako je moguće da su je ipak spevali Francuzi da bi i nešto svoga uneli u jedan čisto engleski pronalazak.)

Giljotina se zvala »Halifax gibbet« — Halifaška vešala, iz istih razloga, jamačno, iz kojih se ovde »smrt« zove »odlaskom«, i mnoge druge stvari imaju imena koja o njima ništa ne govore. Između 1541. i 1650. odrubila je ova mehanička sekira 49 glava, broj, koji ako uzmete u obzir savremena pogubljenja, ni najmanje ne impresionira. Impresionira englesko moralno lukavstvo.

Pošto niko nije pristajao da bude dželat, konopac koji je spravu u rad puštao, potezala je ovca (ako je ona bila ukradena, pa je stoga izrečena smrtna kazna, konj, ako je bio ukraden on).
Ponekad je dolazilo do malog natezanja sa životinjama, neukim u ubijanju, ali je, uglavnom, sve teklo glatko.

Zašto ne bismo i mi ovako izvršavali svoje smrtne kazne?

Barem u ovcama nismo oskudni. (Napomena: Ipak, smrtnu kaznu, kao i Kartaginu — treba uništiti!)