Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.
Glavoseci i robovlasnici
Naša priča držaće se istorije. Ići će redom što mu ga ona nalaže. Počeće sa glavosecima, proći kroz robovlasnike i završiti sa humanistima, ne trudeći se da dokuči razlike na kojima smo skovali udobne predstave o nadmoćnosti sadašnjosti nad prošlošću i nade u nadmoćnost budućnosti nad sadašnjicom.
Priča o argentinskim glavosecima
Od 10. 12. 1983. do 15. 1. 1984. — 3477
Do 10. 12. 1983. — 1186
Godine 1982. — 1753
Ukupno: 6416
Čega — 6416? Biliona nekog brutoprodukta? Knjiga od kapitalnog značaja? Originalnih rešenja od kojih zavisimo? Besprimernih žrtvovanja za drage? Novih lekova, novih ideja, novih saznanja i ciljeva?
Ne. 6416 ljudskih glava.
Mrtvačnica argentinskog grada La Plata puna je iskasapljenih ljudskih ostataka, s kojima sad niko ne zna šta da čini. (Dok su ti ljudi još bili celi, neko je to očevidno znao.)
To je zanemarljiv deo onih 3477 leševa što su iz argentinske zemlje, južnoameričkog bastiona evropske bele civilizacije, iskopani od ustanovljenja civilne vlade do danas. Druge dve cifre, ona iz 1982. i ona iz 1983. govore o leševima koji su se vratili iz grobova pre nego što su se vojni spasioci nacije povukli s vlasti, delimično na svoje posede, delimično u zatvore.
Da ne bi bili nepristrasni, ovome saldu još ne smemo dodati one koji su ostali pod zemljom, gde im je bolje nego u memoriji njihovih ubica, a možda čak nego i u memoriji njihovih porodica.
Statistički je time stvar okončana.
Jedinu poteškoću stvara identifikacija. Većini tela izbrisani su otisci prstiju tako što su im odsečene ruke. Deca i fetusi sačuvali su ruke — ali ne i život — jer ih zakon ne obavezuje na registraciju otisaka.
Tamo gde se sumnjalo da bi dentistička intervencija pomogla identifikaciji, sečene su — glave. (U nekoj zemlji strožije zubne higijene, morale bi biti odsečene sve.)
Ova priča došla nam je iz Argentine. Njene dvojnice stižu iz Irana, stižu iz Kambodže, stižu iz ...
Ima, međutim, neke više pravde u obnavljanju dajačkih rituala na drugom, ovom našem polu humane istorije. Razvijene Suštine vraćaju se svom jednostavnom poreklu, povest se opet približava mitu iz koga je uzela protosadržaje. Krug se zatvara. Ciklus je bliži kraju.
Priča o mauritanskim robovlasnicima
Godine 1984. će pod kontrolom Ujedinjenih nacija oslobođeno biti, uz punu kompenzaciju arapskim vlasnicima, dotiranu od Saudi Arabije, poslednjih 100.000 javnih robova u svetu. (Za tajne ne znamo, a za državne, premda javne, imamo drugo ime, rođeno u Dvomisli načela nemešanja i nepovredivosti državnog suvereniteta.)
Ali dok se to ne dogodi možete požuriti i na bilo kojoj tržnici Mauritanije, članice Ujedinjenih nacija, koje su ga, uprkos slavnoj Povelji, tolerisale, i Pokreta nesvrstanih, koji ropstvo proklinje i kad je tek posredno, možete, dakle, stići da kupite zdravog, sredovečnog čoveka za 100 funti, približnu vrednost devet boca boljeg viskija ili jednonedeljnoj neto plati engleskog rudara, (jedan život, zapravo, za sumu za koju u Evropi dobijete za samo nedelju dana bezvoljnog rada).
Mlada žena će vas koštati 2.000 funti, manje od starog automobila, a da uopšte ne računate da ste s njom izbegli neku feministkinju, koja vas u našem životu čeka već posle prvog bračnog sna budna i spremna da brani svoja prava.
Pošto Istočna Nemačka prodaje Zapadnoj svoje građane, ne zna se. Poslovna je to tajna oba civilizovana partnera.
Mauritanija je, najzad, uspela da spreči prodaju ljudi još 1980. (Stoga, valjda, robovi i nisu mogli biti oslobođeni. Da se kupe nije se smelo, jer se tome protivio zakon; da se oslobode nije se moglo, jer bi to bila pljačka. Sloboda im se mogla samo otkupiti. Najposle se za to pronašla i volja i novac. Među Arapima. Stvar je tako ostala u familiji.)
Red je sada na Istočnu Nemačku da napravi izvestan korak u pravcu prosvećenosti. Svečana proslava Luterove godišnjice nije dovoljna. Jamačno da postoji i neki prikladniji put za oslobođenje od nepoželjnih građana od njihove prodaje za čvrstu valutu.
Ili je kupoprodaja u materijalističkoj civilizaciji jedini mogući oblik svih odnosa među ljudima?
No comments:
Post a Comment