Vidi Siciliju

Odmor od istorije LII deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Vidi Siciliju i umri nasilno

Turističke reklame već odavno su postale dosadne. Na njihove eufemizme, preteranosti, maglovitosti, sitne varke pa i krupne laži već smo se navikli. (Da nam se zimi obeća bazen, pa da ga dobijemo, ali bez vode, što je, uostalom prirodno: obećan nam je bazen, nije voda). Ali da nam se prića večno ista reklamna bajka o večno istim prirodnim pojavama, za koje, i bez toga, znamo da nas na moru očekuju, postalo je deprimirajuće dosadno.




Oduvek sam imao veru u neograničenu imaginaciju reklamera. Znao sam da će pre ili kasnije, nekom eksplozivno novom idejom zaustaviti nekrozu profesije.

Najzad me je Daily Mail od 30. 1. 1984. izvestio da se to dogodilo. Čast pripada Italijanima. Jetset Travel agencija pozvala je Britance da na sunčanoj Siciliji vide prljavštinu i flertuju sa smrću.

»Sjajne turističke brošure donose zastrašujuće slike ubijenih žrtava Mafije po ulicama Palerma, dece naoružane pištoljima... i plaža prekrivenih prljavštinom i vulkanskim izlivima . ..«
Agencija očekuje da će ova mešavina crne komedije (mada je, lično, na tim slikama ne vidim) i realizma (čega, priznajem, ima i previše), privući na ostrvo naročito Britance »s njihovim divnim smislom za humor«.

Pitao sam se kada će svemoćna i svevideća Trgovina uočiti naše besnilo i izvan tradicionalnih polja potražnje za oružjem, elektronskim i električnim simulacijama (i stimulacijama) života ili drogama za umirenje.

Najzad smo dobili nešto što svojom originalnošću može da privuče goste zamorene monotonim obećanjima udobnosti, mira, sunca i zabave. Izgledi da ga iseku u komade blaziranog potrošača današnjice privlače više od banalnog odmora što ga imaju svi. Ali vaša smrt pripada samo vama. Ona je naš jedini stvarni ekskluzivitet. Požurite zato na Siciliju. Pre nego što umrete, možda ćete nešto iz one brošure i videti.

Nadahnuta ovim primerom reklama za britansku vojsku trebalo bi da glasi: »S nama ćete obići večno zelenu Irsku, upoznati prijazne, vesele ljude, steći nove prijatelje, a zatim ih — ubiti!«

Našu bi obalu, koja je i Bogu već dojadila svojim plavim morem, čistim peskom, neumornim suncem i jeftinim uslugama, trebalo reklamirati ovako: »Dođite u Dubrovnik! Daće vam se prilika da gasite požare, a ako vam se posreći dan, možda i da — izgorite!«

Nemojte se smejati. U idućoj epizodi besnila, u idućem stadijumu, Reklama se uzdiže do Utopije, čija je realnost vrlo blizu, ako već nismo u njoj.