Biti rodoljub

Odmor od istorije LXXX deo

style="margin: 0pt 20px 10px 0pt; float: left; cursor: pointer;"
Biti rodoljub — nije sramota
(za novi program Demokratske stranke)


Dame i gospodo, uvaženi članovi DS,

neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, pomoći umornim komunistima da se od vlasti na duže vreme odmore.

Pretpostavlja se da će naš naoionalni program, naročito što se tiče nesrećnog Kosova i Metohije, kao i Srba van ove republike i Srba u dijaspori, biti mnogo izrazitiji i, uprkos svom prirodnom demokratizmu, beskompromisniji kad su interesi ovog naroda u pitanju, a oni su, pored i naporedo sa demokratijom, naša prioritetna dužnost i moralnopolitička obaveza.



To zahteva ukidanje teritorijalnih autonomija, uz striktno poštovanje građanskih prava svih stanovnika koji se nisu ogrešili o zakone zemlje i prisustvo slobodno izabranih predstavnika albanske nacionalne manjine u jedinstvenoj i jednodomnoj Srpskoj narodnoj skupštini. To, takođe, pretpostavlja trezveno nacionalno osećanje tako dugo i tako programski od strane komunista gušeno.

Biti rodoljub nije sramota. Za demokratu je sramota biti šoven, a mi to nismo, niti ćemo ikad biti. Ponavljam da ćemo, pored demokratije, kao svoje stranačke obaveze, braniti interese srpskog naroda bez obzira na budući državni model Jugoslavije, pogotovu u slučaju njenog sporazumnog iščezavanja. Jugoslaviju, naravno, nećemo razbijati ali više nećemo dopustiti da ona razbija nas.

Ovo nije leva, pa, dakle, ni socijalistička stranka, ovo je moderna građanska stranika, te će se u skladu sa takvom svojom prirodom, umesto za eufemističku tržišnu privredu, boriti za povratak modernom obliku kapitalizma, sa ugrađenim socijalnim korekcijama, saobraznim materijalnim mogućnostima ove zemlje, zahvaljujući ekonomski amaterskoj politici komunista, dovedenoj, na žalost, za mnoge naše sugrađane, skoro do krapinskih uslova života.



Udružili smo se u zajednicu da nam bude bolje, a ne sve gore; udružili smo se da ostvarimo svoje pravo na ličnu sreću, blagostanje, sigurnost i slobodu, pre svega slobodu od straha kojoj su se, u svoje vreme, komunisti toliko smejali da nas pola veka upravo tim strahom terorišu.

Stranka će se boriti za aktivnu ekonomsku strategiju baziranu na opštoj denacionalizaciji, skromnoj državnoj svojini, rigoroznoj budžetskoj štednji, jakoj valuti, revitalizaciji upropašćenog agrara, orijentaciji ka dopunskoj privredi Evrope, radikalnom uklanjanju neproduktivnih firmi, ali pre svega za definitivno zaboravljanje — samoupravljanja.

Naš program podrazumeva povratak Evropi i građanskoj višestranačkoj demokratiji kao političkom modelu u kome će reformisana Narodna skupština biti jedini i suvereni nosilac narodne volje i vlasti. Hoću da kažem da arbitrarno njeno raspuštanje neće biti moguće, onako kako to novi komunistički predlog ustava obećava i time Skupštinu ograničava u njenom funkcionisanju.

Zalagaćemo se za nestranačko činovništvo u ključnim državnim službama, postepeno organizovanje stalne, ali brojno jako ograničene civilne službe, koja će ostati nezavisna od rezultata stranačkih izbora, nezavisno i nesmenjivo sudstvo, vanstranačku stručnu a ne ideološku policiju i, ja se nadam, uprkos našem poznatom ratničkom duhu, za profesionalnu najamničku vojsku, čija uloga neće biti zaštita države od njenih gradama.

Imaćemo apsoliutno slobodnu štampu i informativnu službu, čiji posao neće biti reparacija vesti u korist vladajuće partije ma kako se ona zvala.

Borićemo se za klasično ginmazijsko opšte obrazovanje, i moderno visoko školstvo da bi jednom, možda, popravili duhovni zločin što su ga komunističke diletantske škole počinile nad našom decom.

Borićemo se za čist vazduh i čistu dušu podjednako.

Borićemo se za konačan prestanak građanskog rata što ga komunisti, s prilično uživanja i koristi po sebe, i danas vode.

Vratićemo, racionalnom spoljnom politikom, ovu zemlju, iz njene afroazijske avanture u njenu prirodnu postojbinu, na evropski Balkan koji je svetu dao tri velike civilizacije, helensku, osmansku i vizantijsku, da slavensku i ne pominjemo.

Vratićemo našem narodu bestijalno osporenu svetlu istorijsku tradiciju, ne druge da vređamo nego sebi samopoštovanje da vratimo.

Omogućićemo povratak našoj nesrećnoj nacionalnoj dijaspori.
A iznad svega, sve što je u našoj moći učinićemo na moralnom ozdravljenju naroda kome je jedan ljudski neprirodan režim oduzeo i pamet i čast i slobodu i nadu. Cilj nam je radikalno uništenje opšte i enormne korupcije i najstroža kontrola javnih službi, a naročito funkcionera naše sopstvene stranke. Sve ljude ne možemo učiniti moralnim, ali državu koja se o njima, s našim pristankom, stara - moramo. Nećemo, dakle, smatrati da se ispitivanje porekla imovine sastoji u maltretiranju zanatlija i neproduktivnom oporezivanju sitnih privatnika, nego u rigoroznoj kontroli svih onih koji vrše javne službe ili u predstavničkim telima nas zastupaju.
Dodaću na kraju i jedno lično iskustvo iz Velike Britanije u kojoj sam živeo. Izbori se ponekad ne dobijaju na velikim opštim i uvek pomalo nebuloznim temama. Dobijaju se na lokalnim. Na Vračaru, gde živim, recimo, u odbrani od pokušaja da se i poslednji delovi ionako ruiniranog Beograda pretvore u kazamatsko stanište — veliki gradski zatvor — tu sliku socijalizma i njegove kolektivističke ideje.
U to ime i u ime Glavnog odbora DS, poštovane dame i gospodo, pozdravljam vas i zahvaljujem na strpljenju.