Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.
Želja za Evropom
Govor povodom predstavljanja kandidata za narodne poslanike opozicionih stranaka na TV Beogradu, pred izbore 1991. godine. Pošto u tom momentu Borislav Pekić nije bio u Beogradu nego u Londonu obratio se kao kandinat DS glasačima telefonom, umesto za okruglim stolom gde su ostali kandidati govorili. (Prim. prir.)
Nikad ne pišem ono što ću govoriti, niti govorim ono što ću pisati. Ovo je izuzetak, izazvan Pravilnikom TV Beograd o predstavljanju kandidata u izborima za poslanika opštine Rakovica.
Presudna misao Pravilnika glasi: »U predstavljanju važe svi stavovi o ravnopravnosti predstavljanja kandidata, etika javne reči i druge načelne odredbe za predstavljanje kandidata koji je bio na snazi u prvom i drugom izbornom krugu.
« Čim je pomenuta naša etika javne reči, pogotovu načelne odredbe o krugovima decembarskih izbora, o snazi da se ne govori, trebalo je od kandidature odustati. Nisam to učinio. Pošto su ova pravila stara, biću slobodan da upotrebim svoja, takođe stara, samo drugog porekla i drugog cilja.
Za razliku od vlasti koja istorijski ima skoro pedeset a ideološki znatno više godina, ja ću se zalagati za sve što sam zastupao kad sam bio osamnaestogodišnjak, s iskrenim žaljenjem što me poznija istorija naše zemlje nije demantovala. Tada sam, 1949, za dlaku izbegao smrtnoj kazni.
Danas je pred smrtnom kaznom naša zemlja. Neću da umre. Ali, ni da bi trajala, neću da jede današnje socijalističko korenje kao što je bila prinuđena da pase nekadašnju komunističku travu. Želim zemlju utvrđenih zakona, zemlju pravde i pravičnosti, državu koju uvek ne moramo voleti ali koju možemo poštovati.
Želim da oni koji, voljom naroda, dobiju vlast budu pod njegovom kontrolom i pod nadzorom javnog mnenja. Želim da prestane javna, otvorena krađa naših dobara, naše duše, naše istorije. Želim da se nemilosrdno iskoreni korupcija vlasti, a od te korupcije blago odviknu oni kojima je vladano.
Zelim da naša deca uživaju, ne tek žive, pogotovu da ih za smrt spremaju. Želim da naši roditelji, penzioneri, žive, ne samo brinu. Da ljudi koji rade imaju od toga i koristi, ne jedino neizvesnost, istinito naličje izvesnosti koje im je obećala vladajuća stranka.
Da oni koji rade mogu da uživaju našu solidarnu pomoć, umesto što oni koji ne rade, a to mogu, imaju povlastice. Da ljudi od inicijative i sposobnosti dobiju priliku da ih ispolje i zakonsku garanciju da neće biti zloupotrebljeni.
Želim da istorija Srbije bude i njena budućnost, a ne samo patriotsko sećanje. Da Jugoslaviju branimo dok možemo, a naš srpski narod u njoj dok živimo. Da nas Evropa želi i razume a ne prezire, a i mi Evropu da razumemo i zaželimo.
Želim, najzad, da ma kako se zvali i ma kako geografski izgledali budemo ozbiljna zajednica građana, a ne trajna neprijatna međunarodna tema. Sve to i još mnogo toga želim. Pomozite mi da svojim skromnim sposobnostima učestvujem u povratku iz mračne prošlosti u moguću svetliju budućnost.
Ako budem izabran, ovo što sam rekao zastupaću kao Borislav Pekić. Kao poslanik Rakovice zastupaću ono što žitelji Rakovice, bez obzira za koga su glasali, žele, a s čime je moja savest saglasna.
No comments:
Post a Comment