Kako razlikovati engleske klase

Sabrana pisma iz tuđine
Publikovano u Beogradu, Službeni glasnik 2010, Copyright © Borislav Pekić.
„Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića

22. Ka­ko raz­li­ko­va­ti en­gle­ske kla­se?

Po­sto­je raz­li­či­te de­fi­ni­ci­je kla­sa i kla­snog druš­tva, od ko­jih je isto­rij­ski-
-mark­si­stič­ka tre­nut­no naj­pro­duk­tiv­ni­ja, ali će­mo se iz lič­nih raz­lo­ga ovom pri­li­kom uz­dr­ža­ti od ba­vlje­nja tim pro­duk­ti­ma. Ume­sto to­ga, po­ku­ša­će­mo da iz­na­đe­mo ka­kva bi bi­la en­gle­ska de­fi­ni­ci­ja, da En­gle­zi s istim ža­rom pri­zna­ju po­sto­ja­nje kla­sa s ko­jim ža­rom to po­sto­ja­nje upra­žnja­va­ju.

Ta­da bi ona ot­pri­li­ke ova­ko gla­si­la: kla­se su isto­rij­ski for­mi­ra­ne druš­tve­ne for­ma­ci­je ko­je iz­ra­ža­va­ju strast za igrom, pri če­mu je, ako se ona is­po­lja­va pre­ma kri­ke­tu, reč o vi­šoj, a ako je fud­ba­lu okre­nu­ta – o ni­žoj kla­si.




























Po­sto­je, raz­u­me se, i ne­ke dru­ge raz­li­ke, u po­re­klu, od­go­ju, bo­gat­stvu, so­ci­jal­nom sta­tu­su, po­gle­du na svet itd, ali su one, spram osnov­ne de­o­be na po­klo­ni­ke kri­ke­ta i obo­ža­va­te­lje fud­ba­la, kraj­nje ire­le­vant­ne. Ne­ko će mo­žda re­ći da gra­nič­nu li­ni­ju či­ni i je­zik.

Tvr­di­će da u En­gle­skoj vi­še kla­se go­vo­re bo­lji en­gle­ski od ni­žih. (Kod nas, po­što kla­snih raz­li­ka ne­ma, svi go­vo­re rđa­vim.) To je isti­na. Sa­mo, ne vo­li En­glez kri­ket za­to što go­vo­ri bo­lji en­gle­ski, a fud­bal što go­vo­ri rđav, već go­vo­ri bo­lje što ide na kri­ket, a go­re što gle­da je­di­no fud­bal. Ako, da­kle, kao me­ri­lo uz­me­te raz­u­me­va­nje kri­ke­ta, s ko­jim se mo­ra po­če­ti još u ge­ni­ma, ina­če vam je sve uza­lud, ono ne­će En­gle­ze po­de­li­ti na poš­to­va­o­ce igre i ig­no­ran­te, već i na vi­šu kla­su ko­ja ga igra i raz­u­me, i ni­žu što ga ne igra i ne raz­u­me.


(To je i glav­ni raz­log što stran­ci, ko­ji ga ne igra­ju jer ga ne raz­u­me­ju, spa­da­ju u ni­žu kla­su, bez ob­zi­ra na to šta bi o se­bi mi­sli­li u vla­sti­toj ze­mlji.) Fud­bal će ići istom li­ni­jom, sa­mo u obr­nu­toj funk­ci­ji: de­li­će ni­žu od vi­še. (I opet stran­ce, jer ga ve­ći­na raz­u­me, osta­vi­ti u ni­žoj.)

Zna­ti sve o kri­ke­tu, uži­va­ti u ne­če­mu što je ve­ći­ni lju­di či­sta mi­ste­ri­ja – u to­me i je­ste bar po­la za­do­volj­stva od po­zna­va­nja kri­ke­ta – zna­či da ste ga igra­li već u ko­le­džu, jer u In­di­ji vi­še ni­ste mo­gli, ali i iz­ve­snu pre­di­spo­zi­ci­ju uma za gnja­va­tor­ske za­ple­te, sa­vr­še­no ne­po­jam­ne za sve dru­ge lju­de. Po­zna­va­nje fud­ba­la, čak i ako ga lič­no ni­ste igra­li, de­fi­ni­tiv­no vas svr­sta­va u ni­ži druš­tve­ni red, a po iz­ve­snim stro­žim ov­daš­njim auto­ri­te­ti­ma, i u ni­ži red lju­di uopšte, prem­da vam se to ni­kad otvo­re­no ne ka­že.

Ne­po­zna­va­nje ni­jed­ne od ovih kla­snih iga­ra osta­vlja vas u in­te­lek­tu­al­nom bes­kla­snom lim­bu, uka­zu­ju­ći us­put na iz­ve­snu per­verz­nost ka­rak­te­ra, ko­ja, ako slu­čaj­no do­bro igra­te šah, po­sta­je de­fi­ni­tiv­no utvr­đe­na.

Kri­ket vam ne mo­gu ob­ja­sni­ti. Igra se na igra­liš­tu slič­nom fud­bal­skom, ali dok se na ovom tr­či, ta­mo se sto­ji. Po­ne­kad čak i le­ži. Od tu­ce­ta u sve­ča­no, be­lo ode­ve­nih igra­ča, sa­mo tro­ji­ca či­ne iz­ve­sne, uvek iste po­kre­te. Je­dan čo­vek ga­đa dru­gog lop­tom ko­ju ovaj na­sto­ji ba­ti­nom što da­lje u po­lje da ote­ra.Tu je i tre­ći. On pra­vi čud­ne po­kre­te te­lom i udo­vi­ma, ko­je ni­kad ni­sam sa­svim raz­u­meo.

Mi­slio sam naj­pre da je on tu lop­tu da uhva­ti ako se ba­tom ne od­ba­ci, ali ka­ko ga u to­me ni­kad ni­sam uhva­tio, pret­po­stav­ku mo­ram da od­ba­cim. Osta­li se igra­či še­ta­ju, raz­go­va­ra­ju ili, ka­ko re­koh, sun­ča­ju, iz­va­lje­ni u tra­vi. Da ne­ko či­ta knji­gu, ni­sam vi­deo. Re­če­no mi je da se i to do­ga­đa. Utak­mi­ca se igra me­se­ci­ma. Ni­sam si­gu­ran za­vr­ša­va li se uopšte. Ili je to uvek ta jed­na utak­mi­ca, pr­va s ko­jom je sport po­čeo, da za­vr­ši kao naj­va­žni­ji dar što ga je Bri­tan­ska im­pe­ri­ja osta­vi­la svo­jim biv­šim ko­lo­ni­ja­ma.

Su­di­je su ta­ko­đe u be­lom i li­če na ber­be­re bez po­sla. Bez po­sla, ve­lim, jer ni­kad ni­sam vi­deo da se u igru me­ša­ju. Naj­va­žni­ja je veš­ti­na s ko­jom se lop­ta pro­tr­lja o be­dro pre ne­go što se ba­ci, i ona s ko­jom na ze­mlju pa­da­te a da ne is­pr­lja­te ode­lo. Ta­ko­đe je va­žno ne do­bi­ti za­pa­lje­nje plu­ća na ki­ši. Ne­ko dru­go ume­će ni­sam za­pa­zio.

Fud­bal je na ostr­vu znat­no ži­vlji, iako pri­pa­da rad­nič­koj kla­si ko­ja je pri­lič­no mr­tva. U sva­kom slu­ča­ju, u vre­me ovo­li­kog pro­spe­ri­te­ta neo­bič­no je vi­de­ti 22 od­ra­sla čo­ve­ka ka­ko ju­re jed­nu lop­tu, iako je sva­ki od njih do­volj­no imu­ćan da mo­že ima­ti svo­ju. Pro­te­ri­va­nje lop­te kroz ne­ka­kvu ka­pi­ju is­klju­či­vo no­gom, jer ru­ke su do­puš­te­ne je­di­no u tu­či, ta­ko­đe je ce­pi­dla­če­nje ko­je je sa­mo en­gle­ska mor­bid­na maš­ta mo­gla iz­mi­sli­ti. Na Kon­ti­nen­tu igra zva­nič­no tra­je čas i po. Ov­de tra­je ku­di­ka­mo du­že, ako se ra­ču­na vre­me za po­li­cij­ske in­ter­ven­ci­je i od­no­še­nje žr­ta­va.

Naj­va­žni­ja raz­li­ka, osim kla­sne, iz­me­đu kri­ke­ta i fud­ba­la, ba­rem u En­gle­skoj, u to­me je što se kri­ket igra, od­no­sno ne igra, is­klju­či­vo na te­re­nu, a fud­bal pre­te­žno na tri­bi­na­ma za gle­da­o­ce. Naj­va­žni­ja je slič­nost u to­me što obe igre slu­že kla­snoj di­fe­ren­ci­ja­ci­ji.

Kod nas se, po­sle po­be­do­no­sne re­vo­lu­ci­je, kla­sna di­fe­ren­ci­ja­ci­ja iz­vo­di­la na neš­to druk­či­ji na­čin. Na­še je po­i­ma­nje kla­sa bi­lo druk­či­je, a ni­smo ni ima­li kla­su ko­ja igra kri­ket i ti­me se od­mah iz­dva­ja kao vi­ša, pa su če­sto stra­da­li i lju­bi­te­lji fud­ba­la, ko­ji bi, u na­če­lu, mo­ra­li bi­ti poš­te­đe­ni. Re­vo­lu­ci­ja u En­gle­skoj, bar u tom smi­slu, ima­će po­sao, prem­da će joj u sve­mu osta­lom bi­ti te­že.

En­gle­zi su, kao što je po­zna­to, iz­mi­sli­li i kri­ket i fud­bal, pa se mo­že re­ći da su iz­mi­sli­li kla­se, i da, bar u tom po­gle­du, Mar­xa mo­že­mo oslo­bo­di­ti kri­vi­ce. Pi­ta­nje je sa­mo šta je bi­lo pr­vo.

Da li su se naj­pre raz­li­ko­va­li, pa zbog to­ga iz­mi­sli­li raz­li­či­te igre, ili su ih iz­mi­sli­li da bi se raz­li­ko­va­li i me­đu­sob­no, poš­to su odva­ja­nje od sve­ta već uve­li­ko po­sti­gli?