Sabrana pisma iz tuđine
Publikovano u Beogradu, Službeni glasnik 2010, Copyright © Borislav Pekić.
„Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića
23. Pravi život BBC-ja
U životu ljudi i naroda postoje periodi debelih i mršavih krava. Jedne se godine presipa, druge ni za zub nema. Jednom uspeva i nemoguće, drugi put – ništa. Tako je i s ljudskim ustanovama. Tako je i sa ustanovom s čijeg vam mikrofona govorim.
Posle sedam debelih krava, od kojih je prva Britanskoj radio-korporaciji donela reputaciju najnezavisnije, najpouzdanije i najnepristrasnije radio-mreže na svetu, u studija BBC-ja zakoračila je i prva mršava krava, godina 1985. Ona je donela ovoj ustanovi dve ozbiljne neprilike, ali i dve istine o kojima ćemo govoriti u ovoj i narednoj emisiji.
Prva je, prirodno, vezana za Severnu Irsku. Velim „prirodno“, jer mi se čini da tri četvrtine britanskih nevolja otuda potiču, a tek preostala, solidarno ili kako kad, od sindikata koji traže više para. Fudbalskih navijača koji hoće više slobode, socijaldemokrata koji zahtevaju više izborne pravde, obojenih što ištu više razumevanja, vlade koja bi da se više štedi, i svih Engleza koji bi više – svega.
Siže neprilike je sledeći:
Gospodin Hamann priređuje za BBC teleprogram „Pravi život“, emisiju o Severnoj Irskoj. U njoj intervjuiše gospodina McGuinnessa, poslanika ulsterske skupštine, osobu za koju se veruje da je šef štaba Irske republikanske armije, antibritanske organizacije, i gospodina Campbella, unionističkog radikala i probritanskog političara. Emitovanje se predviđa za 7. avgust.
List Sunday Times donosi sadržinu emisije, uporedo s napadom premijera gospođe Thatcher na informativne medije koji načinom izveštavanja daju „vazduha za disanje međunarodnom terorizmu“. Iako emisiju nije video, ministar unutrašnjih poslova gospodin Brittan upućuje BBC-ju pismo u kome je osuđuje kao legitimaciju za upotrebu nasilja u političke svrhe, poziva radio da od njenog emitovanja odustane, i to svoje pismo objavljuje u štampi.
Odbor guvernera, najviše statutarno telo BBC-ja, odlaže emisiju i dolazi u oštar sukob sa sopstvenim Izvršnim odborom, koji je program odobrio, i sa novinarima BBC-ja, koji u znak protesta protiv pokušaja vlade da ograniči slobodu informisanja najavljuju jednodnevni štrajk. Razvija se po ovdašnjem običaju opštenarodna debata, premda u njoj učestvuju mahom uvek ista lica, daju se izjave i kontraizjave, sprovode ankete, ali o tome kasnije. Najpre priču da završimo kao što se u stvarnosti završila i kao što je u Engleskoj red – zdravim engleskim kompromisom, u kome je svima delimično dobro i delimično rđavo:
Gospodin McGuinness je rekao da je batina iz raja izašla, a to je rekao i njegov neprijatelj gospodin Campbell. Rekli su to u engleskom, ne u mom i Živoradovom jezičkom idiomu, ali on u svakom znači da je za Severnu Irsku jedino praktično rešenje – međusobno tamanjenje. Filmu će zato, u ime pacifističke i hrišćanske ravnoteže, biti dodato oko pola minuta posledica ove malj-filosofije, u čije ime gospoda McGuinness i Campbell pucaju jedan na drugog, pogađajući u većini slučajeva mirne prolaznike za čije se dobro biju.
A šta je rekla engleska javnost, odnosno ono nekoliko njenih lica koja stalno slušam?
Brittan je u pravu, interes nacije iznad je slobode štampe. Ne, nije u pravu, to je preuzimanje BBC-ja od strane tekuće vlade i začetak policijske države. Sam Brittan veli da je smešno da jedino on ne može izreći svoje mišljenje. Kaže mu se da ne može, jer je jedno kad mišljenje ima prodavac novina, a drugo kad ima vlasnik lista. To je pobeda terorizma! Ne, to je pobeda nad terorizmom! Veli se da je zločinački ubicama predati štampu, ali i da je zločinački vladi dozvoliti da je ubije.
Televizija će od zlikovaca napraviti heroje! Nipošto, zar Scargill i Brittan nisu stalno na ekranu, pa ništa, niko ih herojima ne smatra! Pismo ministra je mafijaško, apeluje na BBC, a u ruci drži nož zakonskog veta, ako apel ne uspe! Ne, pismo je legalno, jer je moralno! Jedni tvrde da je reputacija o nezavisnosti BBC-ja oštećena, drugi da je važnije ne oštetiti zdrav razum.
Zar vlada drži da su Englezi idioti, da će ih ubice ubediti? Nikad se ne zna, vele drugi. Neki se pitaju nije li paradoks da se prema legalnoj organizaciji vlast ponaša kao da je kriminalna, a neki zašto se ona, ako je kriminalna, ne zabrani? I kako narodni poslanik može braniti oružanu pobunu? (Ja se i Živorad takođe pitamo kako, kad u nekoj drugoj zemlji ne možete braniti ni onu mirnu, nenaoružanu?)
Anketa pokazuje da 56% Engleza brani nezavisnost BBC-ja, a da je 44% za ovaj ili onaj nivo mešanja vlade u njegove poslove. Vodeći inostrani listovi, međutim, listom su protiv mešanja, najglasnije među njima oni kojima njihove vlade diriguju i osmrtnice.
Ja sam za prikazivanje filma u originalnoj verziji. Ne zbog slobode, već zbog njene nedelatnosti. Ko je za terorizam, neće zbog jednog filma od njega odustati, ko je protiv, neće zbog njega terorist postati. A buduće žrtve ionako ni za šta niko ne pita. Pa ni one prošle i sahranjene, kad smo već kod toga.
Ali kad sam čuo lorda Annana, promenio sam mišljenje i postao ubeđeni pristalica vladine intervencije. Ali na engleski način kako ga Njegovo lordstvo, očigledno iz iskustva, tumači. On sa čuvenom engleskom parlamentarnom učtivošću upoređuje ministra Brittana sa nosorogom i upućuje ga kako se te stvari u Britaniji rade. Sretnete se, veli, s pravim čovekom – koji vam je, naravno, drug iz Eatona i Oxforda – u zajedničkom klubu, i posao obavite uz piće.
Jer topuz-način gospodina Brittana više priliči meni i Živoradu nego Englezima, naročito otkako su izgubili imperiju.
No comments:
Post a Comment