Sabrana pisma iz tuđine
Publikovano u Beogradu, Službeni glasnik 2010, Copyright © Borislav Pekić
82. Englezi i mi u raljama tigra
Već mi je otužna priča o engleskoj hladnokrvnosti u krizama, o anglosaksonskoj sabranosti i slovenskoj rastresenosti, o njihovoj realističnosti a našim mesečarskim preuveličavanjima, o njihovoj nepokolebljivoj mirnoći a našim histeričnim uzbuđenjima. Priča je, međutim, u granicama svake sakate generalizacije, istinita. Legenda postaje tek kad se od Srbina očekuje da u tigrovim čeljustima kuka, a od Engleza da sabrano delje kolac koji će mu među zube uglaviti i pri tome zviždi Bože, čuvaj kraljicu.
Ne verujte priči! U raljama tigra svi smo jednaki, osim što Englezi, svetski lovci, za tigrove imaju više razumevanja nego za nas. Ali verujte da je admiral Nelson, ranjen u bici kod Trafalgara, umirući rekao ađutantu: „Poljubi me, Hardy“, premda epizoda više govori o admiralovim bizarnim sklonostima nego o engleskoj hladnokrvnosti.
Ono što je Englez u životu, Engleska je u istoriji. Njena je istorija zbornik nastojanja da se razum po svaku cenu sačuva. Ako se pri tome spasu teritorija i obraz, utoliko bolje. Ako ne, čuva se teritorija, a obraz upućuje da zadovoljenje potraži na drugoj strani.
U engleskoj povesti morbidnih, samoubilačkih, lunatičnih „kosovskih“ gestova malo ima. Samo su jednom, u Krimskom ratu s Rusima, prezrevši vojnu nauku, konjanici britanske lake brigade jurišali na topovske karteče, od čega su profitirale jedino rodoljubiva poezija i vojni priručnik omašaka. Samo se jednom britanski grenadiri u izgubljenom položaju nisu predali, ali se rat vodio u Africi, pa je upornost shvatljiva.
Za 20 godina boravka samo sam dva puta Ostrvljane video unezverene, u stanju koje je kod nas hronično. Prvi put kad je trebalo ući u Evropu, drugi kad je s Falklanda valjalo izaći. U Evropu su ušli, za šta se kaju; s Falklanda izašli nisu, za šta za kajanje ima vremena. Postoje, doduše, ograničena uzbuđenja koja se tiču pojedinih Engleza, ostavljajući većinu uspavanu. Kad štrajkuju rudari, oni se i uzbuđuju. Nipošto bankari, vlada pogotovo.
Najzad sam shvatio da je Britanija dosadna zemlja, za razliku od moje i njene neiscrpne dinamike u proizvodnji promena, kriza, nevolja i privremenih rešenja, koja se pokažu trajno pogrešnim. Ali, i da je upravo ta monotonija događanja najveća vrlina ostrvskog života. Ovde je nemoguće leći s jednom vladom, a ustati pod drugom. Nemoguće je zaspati živ a probuditi se mrtav, osim ako stanujete pored kasarne, kada se, zahvaljujući irskim bombama, uopšte ne budite. Promena nema. Menjaju se datumi, i berzanski izveštaji. Sve ostalo stoji. (Muž se vraća s Kontinenta i pita ženu kakvo je bilo leto. Ne znam, odgovara ona, bila sam u bioskopu.)
Ali vratimo se engleskoj hladnokrvnosti i blagoslovenoj dosadi u kojoj ona utapa život. Ovde moram odati priznanje socijalistima. Njihove su kratke burne vladavine oživljavale mrtvu, hiberniziranu domaću politiku beskrajnim štrajkovima, svađama, omaškama, nemirima, rasipnošću, dilemama i opštom konfuzijom ciljeva, kojih je monolitna, jednosmerna, efikasna, pragmatična i škrta, a iznad svega dosadna torijevska administracija lišena. To je profesionalni razlog što za socijalistima žalim, jer ličnog nemam.
To je takođe razlog što sam odlučio da, nošen nostalgijom, u narednim emisijama levičare na vlasti pronađem negde drugde – jer će se ovde na njih još poduže čekati. Za komentatora koji od novosti živi nema ništa gore no kad se vest o zemljotresu pokaže pogrešnom. Pogotovo kad shvati da se katastrofa u dogledno vreme ne predviđa.
Uzbuđenja se očekuju tek oko 1992. godine, kad će se debatovati o novom izgledu Evropske zajednice, praroditeljke Udruženih Država Evrope, i ponovo postaviti pitanje šta će Englezi u miru među narodima od čijih su ratova toliko dugo tako dobro živeli. U međuvremenu, ovde se ništa neće dešavati.
Izveštavati republiku u kojoj se predsednik menja svake godine o prinovama kraljevskog vrta u kome se na smenu čeka decenijama, građane jednopartijskog proleterskog ideala o svađama u parlamentu višepartijske buržoaske predrasude, pričati o oživljavanju proizvodnje robe onima koji uspešno proizvode jedino greške, uveravati Živorada da, pored istine s kojom je odrastao i postao „Neko“, egzistiraju i druge s kojima se takođe živi, ali gde bi on bio „Niko“ – nema smisla.
Zato ću zamisliti da se ne obraćam vama, koji sve ovo znate bolje od mene, nego Englezu koji ne zna ništa, pa i više od toga – neće ništa da zna. Pokušaću mu objasniti šta se kod nas zbiva, i kako je to biti u raljama tigra, koga eufemistički zovemo – krizom, a protiv koga se borimo tako što mu čačkamo zube. Govoriću o slovenačkom demokratskom proleću i srpskoj ustavnoj zimi; Kosovu, na kome je 1389. godine data izlišna bitka, a potrebna se, 1988, izbegava, o tome kako se ogromni napori ulažu da se u zemlji uspostavi kapitalističko tržište, u čije se uništenje utrošilo decenije predanog rada miliona komunista; o radnicima koji se osvrću u gnevu, a da iza sebe ne vide ništa, i mladima koji se ne osvrću, ali ni napred, pred sobom, ništa ne vide.
No, pre svega, moram u idućoj emisiji reći šta o svemu tome misle Englezi. Biće tužno ali poučno.
Cijenjena gospođo Ljiljana,moram priznati da odavno ne vjerujem u vile i Deda Mraza.Međutim,dobra vila u liku moje žene,za 40. rođendan me iznenadila "Zlatnim runom".Teško je riječima opisati radost zbog ovakvog poklona.Stoga sam poželio da upravo s vama podijelim oduševljenje.Kako je riječ o novom Deretinom izdanju znam da je i mnogo vašeg truda tu uloženo.
ReplyDeleteJa, sada, počinjem novi ciklus čitanja,valjda četvrti ili peti po redu ("Mladiću,zar vi nemate pametnijeg posla?").Vama želim puno zdravlja i još jednom zahvaljujem na uloženom trudu u ponovnom izdanju ovog remek-djela.
Dragi Gunđalo,
ReplyDeleteKakva divna vest. Toliko se uvek obradujem kada neko počne da čita ZLATNO RUNO da ne možete ni da zamislite. Uživam u pomisli da neko ima tu radost prvog čitanja i otkrivanja ovog dela. Ono što je interesantno je da ste Vi već druga osoba koja posredstvom supruge otkriva ZLATNO RUNO. Ipak ima dobrih vila još uvek.
Srdačan pozdrav i srećno čitanje.
Poštovana gdjo Pekić, Dragi Gundjalo,
ReplyDeleteSamo da se nadovežem, sinoć sam završio čitanje 6. knjige "Zlatnog Runa", (Deretino izdanje).
Ostao je još "samo" Argo... čime ću završiti prvo čitanje.
Nakon više od godinu dana, druženja sa Simeonima vreme je da se nakon istorije susretne i mit.
Paralelno čitam i dragocene zapise "U traganju za zlatnim runom" (BIGZ izdanje).
Oprema ovih knjiga samo upotpunjuje neponovljivo čitalačko iskustvo, koje je meni lično kao posledicu ostavilo dublje razumevanje života i duže rečenice u pisanju :)
A po završetku čitanja biću slobodan da postavim neka pitanja, ako do kraja Arga ne nađem odgovor..
Srdačan pozdrav,
Igor
Dragi Anonymous,
ReplyDeletePored onih štampanih komentara povodom Zlatnog runa, postoje još dve knjige zapisa od kojih je jedna svojevremeno štampana u časopisu Književnost. Taj deo sam objavila u Analima Borislava Pekića broj 4 i 5. Nastavak će biti štampan u Analima broj 8.
Što se tiče Vaših eventualnih pitanja nadam se da ću biti u stanju da na njih odgovorim. Očigledno da Vi veoma studiozno prilazite Zlatnom runu što je fantastično.
Srdačan pozdarv.
Zaboravila sam da dodam da će celo Zlatno runo kao i sve tri knjige U traganju za Zlatnim runom biti sledeće godine izdati od strane izdavačkog preduzeća Laguna u džepnom izdanju.
ReplyDeleteSrdačan pozdrav.
Sjajne vesti zaista....
ReplyDeleteVerujem da su u jednoj od preostale dve knjige komentara nalaze i slikovnica o Njegovan-Turjaškima...nije daleko ni sledeća godina...
Što se Anala tiče, na žalost nisam uspeo da dođem ni do jedne sveske. Gde se mogu pronaći?
Srdačan pozdrav,
Igor
Dragi Igore,
ReplyDeleteVeć odavno nisam u stanju da plasiram Anale u knjižarama. Moram priznati da to nisam pokušala u poslednje vreme, ali ću videti sada da li ću uspeti. Ako nađem takvo mesto javiću.
Srdačan pozdrav.
Postovana gdjo Pekic,
ReplyDeletePredlažem online verziju, ukoliko je moguće...
Pozdrav.
I.
Poštovana g-đo Pekić,
ReplyDeleteNe verujem da ću skorije imati bolju priliku da postavim pitanje koje vučem otkako sam isčitao Zlatno runo pre nekoliko meseci...
Još nekih 4-5 dana po završetku čitanja sam osećao nekakav avetinjski nedostatak, amputirani ekstremitet koji me je obespokojavao.
Svi Pekićevi romani koje sam pročitao su savršeno zaokruženi i koherentni, pa sam u neverici isčitavao još nekoliko puta poslednje stranice pokušavajući da pronađem u njima nešto što bi objasnilo ono što je uporno izgledalo kao nasilna smrt priče.
Sećam se da je jednom g-da Velmar-Janković govorila o mukotrpnom nadvlačenju oko objavljivanja Zlatnog runa, pa sam se najzad pomirio s tim da je Pekić objavio šta se objaviti moglo.
Možete li, molim Vas, da unesete malo svetla u ovo pitanje i, ukoliko me utisak nije prevario, da mi kažete da li postoji integralna verzija romana - objavljena ili neobjavljena.
Svako dobro!
M. Radaković
Dragi Anonymous,
ReplyDeleteNe znam da li Vi imate svih 7 knjiga Zlatnog runa. Ako imate, to je konačna i finalna verzija. Ne znam na šta mislite kada kažete da priča nije završena. Zlatno runo se završava umiranjem i pretvaranjem Simeona Gazede u Crnog konja. Time se završava priča o porodici pre rata.
Nastavak preče o drugim članovima porodice za vreme rata trebalo je da bude obrađeno u CRVENIM I BELIMA koji nikada nisu napisani.
Što se tiče dela koji je izbačen je jedna epizoda iz druge knjige Zlatnog runa o ljudožderstvu, ali nju je Pekić sam izostavio jer nije bila tako bitna, a Prosveta je smatrala da drugu knjigu treba malo skratiti.
Ne znam da li ovo objašnjenje odgovara na Vaše pitanje.
Srdačan pozdrav.
Poštovana g-đo Pekić,
ReplyDeleteveliko hvala!
Izgleda da gradska biblioteka u Calgary-u ima samo prvih 5 (pet) kljiga!? Nisam mogao da predpostavim da biblioteka ima nekompletan komplet...
Potrudiću se da nađem preostale dve knjige i da ih nakon čitanja dostavim u Calgary Public Library :)
Srdačan pozdrav!
M. Radaković
Dragi Anonymous,
ReplyDeleteSada mi je jasno zašto ste mislili da roman nije završen.
Iduće godine će Laguna izdati celokuno ZLATNO RUNO u džepnom izdanju, a Dereta mislim da prodaje i sve knjige ZLATNOG RUNA u Beogradu na komad. Dereta je inače izdao komplet u kožnom povezu sa svim ispravkama koje je Pekić želeo da se poprave za eventualno novo izdanje.
Srdačan pozdrav.