Političke ideje i komentari II deo
April 1955.
Pravo na štrajk nije sadržano ni u jednom elementarnom individualnom pravu. Ono mu se po svojoj organizaciji, u stvari po organizaciji revolta protivi, jer pošto pretpostavlja zajednicu interesa i njegove zaštite, prestaje da bude lično pravo i postaje javno nasilje.
Štrajkački odbori su u načelu antidruštvene organizacije, koje imaju za cilj da ucenom ili nasiljem odbijanja, pribave za manjinu prava koja ruše ekonomsku i političku ravnotežu države. Država, rekao je Platon , ne živi od čovečijih prava, nego od njegovih dužnosti. Od čovečijih prava ona samo umire.
„Cilj je svake političke organizacije očuvanje prirodnih i nezastarivih prava čoveka!“
(Deklaracija prava čoveka i građanina)
Ova izvorna formulacija dužnosti države koja je bila uzrok tolikim iluzijama u državnopravnoj literaturi – od čega je praktična politika u izvesnoj meri bila pošteđena – osniva se na tri podjednako neodržive pretpostavke. Cilj države ne može biti statičan, pa prema tome ni imati za cilj očuvanje prava, nego njihovo razvijanje – time se ne misli na umnožavanje nego na saglašavanje.
Prirodna prava ne postoje nego se dobijaju kao deo opštih društvenih prava, a prema obimu svesti o njima. Bilo bi nemoguće navesti ijedno pravo koje neposredno izvire iz same činjenice što je neko živ, kao što bi bilo krajnje apsurdno implicirati ta prava u čin rođenja. Najzad proglašavati neka od tih prava nezastarivim znači ne verovati u napredak, koji čini besmislenim jedna a obrazuje na njihovo mesto druga (sa tendencijom u smislu njihovog potpunog ukidanja).
24. aprila 1955. godine objavljena je u Bandungu Deklaracija azijsko-afričke konferencije. Sada kad postoji jedan zvaničan dokumenat o radu ove Konferencije ocenjivanje njenog značaja i posledica može da izađe iz okvira prognoza i pretpostavki. (Deklaraciju navodim u nužnim izvodima, a na osnovu isečka iz Politike):
„(…) Osim zemalja-sazivača Konferencije, na Konferenciji su učestvovale sledeće 24 zemlje: Afganistan, Kambodža, Narodna Republika Kina, Egipat, Etiopija, Zlatna Obala, Iran, Irak, Japan, Jordan, Laos, Liberija, Libija, Nepal, Filipini, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija, Sijam, Turska, Demokratska Republika Vijetnam, Država Vijetnam i Jemen. (…)“
Nije bez interesa utvrditi nekoje od specifičnih svojstava pobrojanih učesnica: Afganistan – afganistansko-pakistanski spor, blizina SSSR-a. Kambodža – anglo-američki uticaj. NR Kina – komunistička revolucija, dominacija Sovjetskog Saveza. Egipat, ...
No comments:
Post a Comment