Političke ideje i komentari VI deo
„(…) Ali ja često ne mogu da slušam muziku, ona utiče na moje živce. Čovek postaje sklon da govori prijatne gluposti i da miluje glave ljudima… Ali danas u nemogućnosti da se miluju glave ljudi – jer bi vam odgrizli ruku kao od šale – treba udarati po glavama, udarati bez milosti iako smo u krajnjoj liniji protiv svakog nasilja prema ljudima. (…) Kojim biste vi merilom, vi merili broj potrebnih i izlišnih udaraca u jednoj bici? (…)“
(Gorki: Uspomene na Lenjina)
Aristokrata: Pogreška nije u obliku ispovedanja, nego u njegovoj vrsti. Vreme pripada onome ko ga ima. Uostalom Evropa trpi od nedostatka hijerarhije, jer se snaga jedne rase ne ogleda u jednakosti njenih članova, nego u poštovanju prema onima koji je vode u slavu. Zar niko ovde ne uviđa da su, kako ih vi zovete robovlasnička i feudalna stoleća, pokraj svih mana, pri čemu ja nikako ne mislim na one koje vi pronalazite, ipak posedovala jednu moralnu težnju, koja je danas zamenjena jednom mizerabilnom trkom za užicima.
Građanin: Vaše gospodstvo samo kada se potrudi da obrati svoje pospane oči na nas dole, uviđa stvari koje su tačne.
Skeptik (meni): Ni sluge ni gospodari nikad ne zaboravljaju svoju prošlost. Zar nije naš građanin slatkorečiv kao kakav berberin koji uređuje periku plemenitaša?
Doktriner: Gle, buržoa je smetnuo s uma nešto – a šta ćemo sa revolucijom, koju ste podigli da bi svetu pokazali načela kojih se sada odričete? To jako miriše na fašizam…
Ja: Ehej! Otkud vi znate za događaje koji se još nisu odigrali?
Hrišćanin (krsti se): Kažem ja da ovaj ima posla sa đavolima! Spalimo ga!
Pl. anarhist: Ili je vidovit, što je svejedno, jer je na oba načina zaslužio da bude ubijen. Da se neće proglasiti Bogom?
Skeptik: Zašto da ne? Imali smo toliko bogova da jedan više ili manje neće menjati stvar.
Doktriner: Vi mistificirate jednu sposobnost koja je naučna. Marx i Engels su… ali vi naravno i ne znate ko su oni…
Građanin: Babaroge kojima se plaše filosofska deca!
Ja: Gospodo! Gospodo! Ne zaboravite da je tek devetsto osamnaesta i da je ovo Kompijenjski vagon, i ne hitajte pred istorijom…
Hrišćanin: Pred Bogom, hteli ste reći…
Skeptik: Pred glupošću, možda.
Doktriner: Nazovite kako hoćete tiraniju koja dolazi. Njen amblem rečito govori o njenim namerama. Ona će nas najpre svezati kao pruće u fasciju, a onda će nam pokazati sekiru da nam dočara smisao svojih zakona.
Građanin: Ne znam o čemu sada govorite. Koješta! Ja sam se složio sa ’poštovanjem’ Njegovog gospodstva pod uslovom da se ono iskazuje prema onima koji su izabrani. To poštovanje je spontano i poslušnost koja mu sledi ima opravdanje u dobrovoljnom izboru. Ja sam potpuno slobodan da izaberem ličnost kojoj ću prepustiti jedan deo svoje slobode, da bi ona mogla da garantuje i zaštiti njen ostatak.
Evropa: Oprostite, vaša dijagnoza ostavlja na mene utisak kao da vi gasove u mom stomaku objašnjavate pogrešnim rasporedom mojih organa.
Aristokrat: Ne pogrešnim rasporedom, nego slabom korelacijom između njih. Ti se organi surevnjivo bore o prevlast nad vašim telom, pri čemu zaboravljaju da svaki poremećaj ravnoteže vodi bolesti. To čini da dok vas pluća snabdevaju vazduhom, srce odbija da vam uputi krv. Vaša misao i ruka koja je stvorena da je ispunjuje ne sarađuju nego se međusobno uništavaju. Nesolidarnost vaših organa obrazovala je pukotine kroz koje vidim da vas napadaju čitave najezde bakterija a vaša je, međutim, otpornost prema infekciji oslabila do te mere da izvesni od vaših organa umesto da vas brane, sarađuju sa bakterijama na vašem uništenju.
No comments:
Post a Comment