Političke ideje i komentari XI deo
Niko ne bi imao razloga da indijsku vladu optuži za ono od čega je brani Hindustan tajms, i da objektivno značenje jednog političkog preduzeća ne bi moglo da bude nezavisno u posledicama od poštenih namera njegovih krmara.
„(…) u današnjem uvodniku vladi blizak Hindustanski tajms podvlači da konferencija nema cilj da zemlje Azije i Afrike svrsta protiv Zapada. Konferencija takođe nije uperena ni protiv Australije, a ne radi se ni o stvaranju trećeg bloka, niti o povlačenju u izolacionizam. Postavljajući pitanje šta je pozitivni cilj konferencije, list kaže da bi na ovo pitanje bilo teško odgovoriti preciznom formulacijom, ali se ipak može reći da se uglavnom radi o afirmaciji prava azijskih i afričkih naroda na slobodu i na nesmetan politički i ekonomski razvoj. (…)“
Tačno je da brod grade ljudi, ali je ne manje tačno da oni nemaju vlast nad vetrovima. Subjektivno, Bandung je Velika revija azijsko-afričkog nacionalizma. Objektivno, to je Loptačnica u kojoj je treći stalež pokazao plemićima vrata. Šta znači umirujući uvodnik lista koji je „blizak vladi“ prema moralnom efektu Bandunga koji je blizak srcima miliona nespokojnih ljudi.
List ne nalazi preciznu formulaciju kada je u pitanju „pozitivni cilj konferencije“ i smatra da će se on kretati oko prava azijsko-afričkih naroda „na slobodu“. Od koga? S obzirom da su sve kolonijalne sile istovremeno i kapitalističko-anti-komunističke, potrebno je izvojevati pravo na „slobodu“ od njih. Potrebno je vaskrsnuti prepotopsku Monroeovu doktrinu o Americi – Amerikancima. Ova doktrina uostalom odgovara svakom nacionalnom preporodu i ona se ne može napadati sa stajališta prava na „samoopredeljenje“.
„(…) Kolonijalizam i rasizam svih oblika, biće jedno od pitanja koje će naići na jednodušnu osudu konferencije u Bandungu. Upotreba nuklearne energije i pitanje koegzistencije takođe će biti pitanja kojima će se baviti konferencija. Verovatno je da će konferencija zahtevati i prijem u OUN onih država ’koje već duže vremena čekaju pred vratima ove organizacije’. Neki učesnici zahtevaće isto (…)“
Evo kako Politika ocenjuje eventualni dnevni red konferencije: Kolonijalizam, Razoružanje, Koegzistencija! Mi ćemo subjektivno zahtevati svoju slobodu, na koju imamo neosporno – istorijsko i moralno pravo. Mi ćemo zahtevati da se svet razoruža i sarađuje na temelju mira, pomoć nerazvijenim zemljama i socijalnu pravdu, mi ćemo najzad zahtevati da Evropljani odu sa kontinenta i prepuste nas svojoj sudbini.
Objektivno, mi ćemo predati Aziju Kini – što znači da ćemo je predati opet Aziji i princip neće biti povređen, mi ćemo razoružavati buržujske demokratije, dok će Kina ostati naoružana, jer ona nema „stajaću vojsku“ nego „revolucionarni naoružani narod“, najzad mi ćemo uspavati, slatkom uspavankom koegzistencije zamoreni svet, da bi ga sutra probudila međunarodna revolucija!
Ja sam čvrsto uveren da Ču En Laj neće imati prigovora na ovakav dnevni red. Da li je neko pokrenuo pitanje Tibeta koga je Kina na osnovu prava na samoopredeljenje jednostavno progutala? Zar se „Istorijski marš na Seul“ zaboravio? Da li je neko pokušao da podvrgne ispitivanju „legitimaciju nezavisnosti“ koju sa sobom nosi Ho Ši Min. (Naravno niko ne uobražava da je Pakistan nezavistan, ili Filipini, ili Turska, no reč je o recipročnom nastavljanju problema.)
Gospodin Nehru kaže: Bankok muti mir. Bandung želi da ga razbistri. Zašto Australija nije pozvana na konferenciju? Zašto se ne misli na obe „subverzivne delatnosti“, a ne samo na jednu? Na to je međutim „teško odgovoriti preciznom formulacijom“ izvi-njava se Hindustan tajms koji je blizak vladi. A sama vlada u licu g.
Nehrua nalazi tu formulaciju: „Manilski pakt i nedavna konferencija u Bankoku mute mir u Aziji.“
Objektivno, Bandung predstavlja poraz zapadnoevropske koncepcije. Moralni efekat konferencije biće verovatno jako veliki. Ona pred sobom nosi „Abrakadabru“ XX veka: Mir! S druge strane on znači prvu „paradnu afirmaciju“ NR Kine u međunarodnoj politici.
Od najvećeg je interesa držanje japanske delegacije. Očekujem da će ona nastojati da svojim umerenim stavom povrati izgubljeno poverenje Azije.
„(…) Konferencija:
pozdravlja inicijativu prvenstveno zainteresovanih sila za stavljanje na raspolaganje informacija o iskorišćavanju atomske energije u mirnodopske svrhe, traži brzo osnivanje međunarodne agencije za atomsku energiju u kojoj azijsko-afričke zemlje treba da budu na odgovarajući način zastupljene u upravnom odboru agencije (…).“
No comments:
Post a Comment