Političke ideje i komentari XIV deo
Doktrine su sredstvo da se objasni prirodan tok stvari. Paradoksalno je da ih revolucija u čije se ime sprovode ne podnosi. Doktrineri su najlošiji revolucionari, najbolji opozicionari i najkratkotrajniji vladaoci. Kao i „umereni“ oni su svakoj oligarhijskoj vladi potrebni. Između istrčavanja prvih i izostajanja drugih, vlada može da izabere put. Ostavši i bez „neumerenih“ i bez „umerenih“, jakobinci su lako postali plen teridorske kontrarevolucije.
Da su ih imali uza se, prisustvo umerene struje ne bi izazvalo gnev Konventa, a prisustvo „neumerene“ obezglavilo bi taj gnev i da se digao. I posle Héberta i Dantona bila je potpuno prirodna i logična Robespierreova smrt. Ubijajući njih, on je uništio i obale i elan revolucionarne reke. Ostala je samo voda koju je opšte nezadovoljstvo Prairialskim zakonom o teroru lako i bespoštedno upilo.
1. avgust 1955.
„(…) U mnogim delovima Evrope patriotizam je bio gotovo sasvim ugašen. Sve stare ideje spoljne politike bile su izmenjene. Fizičke granice su bile zamenjene moralnim. (…) Evropa je bila podeljena kao Grčka u doba koje je Tukidid opisao.
Sukob nije bio kao u običnim vremenima između države i države nego između tabora rasutih svuda i svako je bio nadmoćniji u jednom mestu a ugnjetavan u drugom, ali koji su javno ili tajno vodili borbu u srcu svakog društva. Izgleda da je partijski duh pravdao i posvećivao dela koja bi se u svako drugo vreme smatrala za najpodliju izdaju. Francuski izbeglica nije video ničeg sramnog u dovođenju u Pariz austrijskih i pruskih husara. (…)“
(Critical and Historical Essays – „Burleigh i njegovo doba“, Thomas Macaulay)
Kad čovek pročita gornji tekst ne može se oteti utisku da drži u ruci tom istorije Evrope za vreme III svetskog rata, koja je izdata za potrebe škola deci iz 2.500. godine. Pada mi na pamet da sam pod datumom 15. maja zabeležio gotovo identične misli inspirisane aferama dr Krausa, majora Guzenka, Guya Burhessa i komesara Dida.
Onda sam rekao da jugoslovenski „reakcioner“ gleda sa neuporedivo većim divljenjem i poverenjem u južnokorejsku armiju diktatora Singman--Ria, nego u svoju vlastitu vojsku, i da od vremena verskih ratova Evropa nije bila isključivije podeljena. Makoli govori o Velikoj revoluciji 1789. Da li bi to iko mogao da primeti bez navoda godine kada je delo štampano?
7. avgust 1955.
Primer koga koristi Plehanov da bi dokazao da:
„(…) pa i samo pitanje o tome koji faktor dominira u društvenom životu njima“ (tj. sebi i uopšte pravim i doslednim materijalistima) „izgleda neosnovano. (…)“.
Taj primer iz građanskih ratova u Rimu, odabran sa namerom da pokaže kako se u svakom događaju mogu iznaći brojni faktori da mu posluže kao razlog, i da je „neosnovano“ stavljati jedan iznad drugog, kako to čine ekonomski materijalisti – taj primer kažem nije korektan, a što nije, ne bi bilo tako ozbiljno, nego uopšte ni ne dokazuje ono što mu je bilo stavljeno za cilj.
Tačno je da su strasti vladale u toj borbi između braće Grah i senatske stranke, što svedoči i neobičajeno svirepo postupanje sa jednim od najuglednijih rimskih patricija, Tiberijem Grahom, koji je bačen sa mnoštvom svojih pristalica u Tibar, posle patricijske pobede na Kapitolu. Tačno je, premda daleko manje, da su se, kako tvrdi Plehanov:
„(…) kako Grasi tako i njihovi protivnici koristili u borbi onim sredstvima koje im je davalo rimsko državno pravo. (…)“
Zar lišavanje izborne časti pučkog tribuna Marka Antonija, koji je pretio vetom Grahovom Zakonu o zemljišnoj kvoti, da bi se taj zakon ipak provukao kroz skupštinu, nije otvorena povreda rimskog državnog prava, u čije okvire Plehanov želi da strpa borbu te narodne stranke i Senata?
Zar pokušaj Tiberija Graha da obezbedi, protivno Rimskom državnom pravu, svoj ponovni izbor za pučkog tribuna 133. pre Hrista, a u cilju da sprovede svoj Zakon o zemlji, ne demantuje Plehanova? Zar odluka konzula Popilija Lenasa, da se imaju umoriti građani koji su učestvovali u Grahovom pokretu predstavlja, s obzirom na Zakon od XII tablica sredstva
„(…) koja mu je davalo“ – po Plehanovu – „Rimsko državno pravo“? I najzad su – to je nesumnjivo – „kako prijatelji Graha tako i njegovi protivnici bili zainteresovani. (…)“
kako veli Plehanov, prvi da se zloupotrebe odstrane, a drugi da se održe, i ti su interesi bili poglavito materijalne prirode. Ovde postoje tri faktora da se ne ulazi u ostale, koji bi se mogli pronaći, a da Plehanov ne daje prednost nijednom od njih. Čini se da su se ruski materijalisti preplašili optužbe, da ekonomskim faktorima daju isključivu prednost, pa su tim istim faktorima stidljivo oduzeli pravo da odlučuju o obliku događaja.
Međutim, bez obzira da li je čovek pristaša ekonomskog materijalizma ili istorijskog idealizma, on se, razmišljajući o Plehanovljevom primeru, ne može oteti utisku da on daje prednost ekonomskom faktoru, jer niko nije toliko malouman da mu pretpostavi strast ili „Rimsko državno pravo“.
Strast je mogla da građanski rat učini svirepim, rimsko državno pravo da ga ograniči, premda se ovo poslednje dejstvo može zanemariti. (Iako se ne može osporiti da su počeci reformi Tiberija Graha imali jedan normalno pravni karakter, i da je čitava borba oko Zakona o zemlji vođena u jednim prividnim okvirima zakona koji su mu prethodili, uvek onda kada je trebalo zadobiti poslednju odluku, zakon je bio povređen.
Na skupštini Tributskih komiteta, kada je Grah predložio odstranjenje Marka Antonija – u toku, po svom karakteru korupcionaških pokušaja starijeg Graha, da iznova bude izabran za narodnog tribuna, u pogubljenju njegovih pristaša za konzulstva Lenasa itd. Ili možda Plehanov drži da je i Aventinska bitka bila „sredstvo predviđeno Rimskim državnim pravom“?) Ali zar postoji istoričar koji bi strast, na primer, učinio dominantnim faktorom društvene evolucije?
Ovde nije reč o tome priznajem li ja lično ekonomski faktor kao dominantan, što bi moglo slediti iz komentara Materijalističkog shvatanja istorije, nego o tome šta dokazuje Plehanovljev primer. A on ne dokazuje ništa osim jedne semantičke orijentacije koju bi Plehanovu trebalo preporučiti. Potrebno bi bilo najpre sasvim nedvosmisleno definisati reč: faktor i utvrditi koliko je iz…
No comments:
Post a Comment