Političke ideje i komentari XVI deo
Šta je došlo umesto svojine posle proleterske revolucije? Posle buržoaske nastalo je bogatstvo „iz eksproprisanih narodnih (ranije plemićkih) imanja, iz spekulacije sa devalviranim novcem, iz zloupotreba sa oskudicom robe, iz prevara ratnih liferanata“. Tačno: Nucingen Gorio! Posle proleterske bogatstvo se pre svega sastoji u moći koja nije podložna kritici. Jedna nepogrešivost, koja ne samo da se mora slušati nego i hvaliti.
(Savremeni utilitarni režimi proširuju svoje zahteve. Nekada se od naroda tražila samo pokornost. Danas se zahteva od njega da bude zadovoljan. Pesimizam je antidržavno osećanje!) Što se tiče svojine, ona po svom karakteru počinje da liči na dispozicione fondove predratnog Ministarstva spoljnih poslova.
Direktori državnih preduzeća „tipski“ su barem toliko koliko su to bili Nucingen ili Gorio u doba restauracije. Međusobna zavisnost nije ništa manja ako nije veća nego u doba „zlatne lihve“. Nažalost ova zavisnost nije one idealne vrste koju su obećavali socijalutopisti. To nije zavisnost po volji nego po interesu.
Komplikovanost odnosa u kome je primoran da živi jedan socijalistički činovnik, nije ništa manja od one u kojoj pliva jedan buržoaski birokrat, s tom razlikom što ovaj poslednji nema druge alternative na izbor, i što danas činovnika ima bar pet puta više nego pre petnaest godina. (Iako je broj stanovnika tek neznatno povećan.) Lagano se izgrađuje mit o personalnom referentu.
„Drug iz Sreskog komiteta“ je ličnost koja bi oduševila Balzaca ne manje od nekog podšefa u Izgubljenim iluzijama. Zar ne postoje „proleterski saloni“ i zar mi ne znamo za njih i pre Anatomije jednog morala? Zar su baletske igračice ili glumice danas manje cenjene nego u doba grofa Mife? Zar i mi nemamo svoje Votrene (K. S.), svoje Chouane (Sdoj), svoje legitimiste (gđa. Barlovac), svoje Rastignac e (istina tek privrede) svoje Lucien Leuwen, najzad?…
Pa ipak evo jedne razlike: moglo bi se možda jedino priznati da bi moderni Rigo prezirući više veze modernog Moncornya umesto: „Što se tiče ministra pravde, on se često menja, a mi ostajemo večito!“ rekao: „Što se tiče ministra pravde on je večit, a mi se često menjamo!“ U biti to je razlika između osvajanja i održavanja. Problem je prestao da bude u napadu a ne u odbrani. On se najkraće može opisati ako se objavi u pitanju: Kako se održati?
No comments:
Post a Comment