Političke ideje i komentari XXXVII deo
Od prvorazredne važnosti je ta stabilnost jednog već obrazovanog refleksa. (Budimpeštanski ustanak)
§7) Mađarska krvava rapsodija
Nedvosmisleno dokazuje da država koja nije nastala sublimacijom ideje naroda u njenu nacionalnu slobodu (u državu kao materijalan izraz te slobode) ne može opstati bez brutalne intervencije strane sile. Tako nastala diktatura nije spontana (bitna oznaka idealne diktature) nije prirodna, nije najzad: racionalna.
Ona je slučajan proizvod okolnosti i nema izgleda da preživi te okolnosti. (Naime, ima na to isto onoliko izgleda koliko izgleda ima Mađarska Kadarovsko-Sjerovska varijanta sovjetske birokratske tiranije da preživi slom SSSR-a.)
Treba jasno povući razliku između idealne i vulgarne diktature.
§8) Odnos između Vođe i države
Najčešće je odnos između Pigmaliona i Galateje; odnos stvaraoca prema delu: ljubomoran i nekritički.
Međutim: Vođa bi i sebe morao smatrati Galatejom – samo proizvodom jedne više istine koja uzima na sebe istorijski lik.
§9) Uslovni refleks kao okosnica političke taktike.
Motivi mase su retko kad tako precizni da ne bi mogli biti razvijeni sasvim oprečnim podsticajima. (Odnos mase prema Cezarovim ubicama.) Ne postoji nikakva hijererhija potrebe koju bi uspostavio sam narod: umesto njega čine to njegove vođe.
Pošto su obrazovali uslovni refleks na sebi kao veštačkoj draži (Robespierre je veštačka draž tamo gde je ekonomska i politička prevlast Trećeg staleža prirodna; Louis Bourbonski veštački tamo gde je tiranija oslonjena na plemićke povlastice prirodna), putem propagandnog asociranja svoje vladavine i blagostanja, odnosno dela društva, državnici mogu da preduzmu dela koja sa tim blagostanjem stoje u izravnoj opreci, a da im poverenje građana i dalje bude ukazivano. (Poverenje komunista u svoje vođe.)
Napoleonovi su ratovi kolosalan primer uslovnog refleksa u ogromnim razmerama. Diktatura Adolfa Hitlera takođe.
Tiranije, diktature, demokratije, revolucije i građanski ratovi mehanizmi su ovog refleksa. Pri svemu tome ne sme se zaboraviti: pas neće lučiti pljuvačku, niti izvoditi odbrambene pokrete, ako zvuk i hrana, zvuk i električni šok nisu bili davani bezmalo jednovremeno sve dotle dok se nije počeo braniti od samog zvuka i lučiti sok na sam zvuk.
§10) O političkim programima.
Recite narodu šta će dobiti, on će se jedva pokrenuti; recite mu šta rizikuje da izgubi i on se neće zaustaviti. Za njega je vrednija sudbina onoga što već ima nego ono što tek treba da dobije. Aristokratska oligarhija treba najpre da reguliše sudbinu onoga što jeste, da bi izvojevala budućnost za ono što prema njenim doktrinama treba da bude.
Aktuelni a ne vizionarski programi pokreću svet, iako ga oni prvi na izvestan način koncipiraju.
§11) Vizionari u politici. (Robespierre, Trocki.)
Pogreška vizionara u politici je u tome što se dadu privući od ideje, umesto da ideju privuku sebi. Što umesto da cilj približe vremenu, oni nastoje da vreme približe cilju. Njima nedostaje smisao za realnost kao polje dejstva za njihove ideje; oni primećuju fine nijanse u svojim ciljevima ali ne i grube razlike u sredstvima.
(Zatim: oni sredstva kao da traže prema idejama, a ne prema okolnostima u kojima te ideje važe.) Njihovi su koraci kao koraci mačka u čizmama, preterano veliki da bi mogli biti sleđeni. Njih ne napuštaju: oni su ti koji napuštaju. Prekoračivši sve, ništa sobom ne nasele.
Međutim: ostvarivanje velikog ideala počiva na zadovoljenju malih, kao njegovih realnih momenata. Nije državnik onaj koji zamisli najbolje moguće uređenje, nego onaj koji u postojećem otkrije i odneguje njegova sredstva. Moj politički uspeh neće zavisiti bitno od moje predstave najbolje države, nego od upotrebe najboljih sredstava da se ona uspostavi.
No comments:
Post a Comment