Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
Političke ideje i komentari LV deo 1956. godina
JEDAN NOĆNI RAZGOVOR SA FRANCUSKOM REVOLUCIJOM
Revolucije se dižu pravo iz kompleksa inferiornosti; osim toga, valjda se njima postiže neko poboljšanje.
(Dnevnik, 5. januar 1957.)
Revolucije se dižu u ime ideala, sprovode u ime nagona; događa se da iznude neko poboljšanje.
(Dnevnik, 1. oktobar 1957.)
Sporedna je nakaznost drveta, koje rađa ukusne plodove; Baconbeše nezahvalnik, Wilde pervertit, Tolstoj licemer, ali ja to ne osećam kad ih čitam.
(Dnevnik, 5. januar 1957.)
Noćas sam razmišljao o revoluciji nad knjigom Četrdeset osma Jean Cassoua; dođe mi ona, ali ne kao jedno biće, kakvom sam je zamišljao: u grimiznom plaštu krvnika pod kojim se crni građansko odelo ispod koga proviruje pocepana sankilotska košulja, nego razjedinjena u osobama Marat, Robespierrea i Dantona.
Robespierre, taj žuto-modri advokat iz Arsa, koji je samo dva puta govorio sa svojim kraljem (jednom kada mu je izrekao hvalu, drugi put kada mu je odrubio glavu) bio je kao i uvek elegantan i mrzovoljan. Danton nehajan i bučan kao prodavac ribe na nekom trgu, što s obzirom da je prodavao Republiku nije bilo naročito neprirodno.
Najzad, Marat je bio ciničan, prljav i zajedljiv: mučila ga je njegova sopstvena koža, pa je poznajući sve njene mane, valjda zato i zahtevao da se buržujima i aristokratima ta koža odere sa tela.
Prvi je imao brižljivo uvezanu svilenu maramu oko vrata i činilo se da mu je svaka dlaka u kosi raspoređena prema utvrđenom načelu; drugi je izlagao svoje bičje grudi sa prostosrdačnošću kasapskog momka;
Marat je bio umotan u ogrtač i crven od pare: izjavi da dolazi iz kupatila i prezrivo saopšti da su bogovi u svemu pa i u lekarskoj veštini ispod ljudi.
Uostalom – dodade – on još ne zna da li su ta bića zbilja bogovi ili samo maskirane lopuže – pri čemu dade na znanje svom elegantnom prijatelju da mlsli na njega. Robespierre, koji znađaše da govori samo o načelima, ali ne i o ljudima (a o ovima samo ukoliko su smetali načelima) reče, ne krijući, da mu Maratin zadah smeta:
No comments:
Post a Comment