Političke sveske LXI deo

Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
Političke ideje i komentari LXI deo 1957. godina

Subota, 25. novembar

Povodom „postscriptuma“ Đerđa Lukácsa.

Na prvi pogled izgleda pošteno lišiti sebe izgovora koji bi se zasnivali na fizičkoj nemogućnosti protesta protiv jednog stanja protiv koga ustaje čitava naša moralna ličnost; čini se kao da Lukács izbija sebi štit iz ruke da bi ostao go pred javnošću, koja se pita – kako je to moguće da se jedna doktrina o slobodi brani po cenu savesti i slobode?

Kako je moguće da jedna doktrina, u čiju humanost su želeli da nas ubede, zasniva svoju vlast na delima koja ukidaju njenu humanu prirodu? I da se na nju dobrovoljno pristaje, ostajući usput dosledan humanističkim idealima?

Lukács ispušta štit tipično samo zato da bi dohvatio buzdovan: moralne nemogućnosti. Čak i kada bi mu egzil u SSSR-u dozvoljavao da protestvuje, on bi bio pod zabranom moralne nemogućnosti sprečen da svoj stav obelodani i da ga savesno brani! jer „pravedna ili nepravedna – to je moja partija“, kaže prema Đerđu svaki ubeđeni komunista.

Ako ta partija izdaje čovečnost u ime idealnog čovečnog cilja, ako pre jedne humane države, i „zbog“ nje, podiže terorističke koncentracione logore, ako ona radi cilja upotrebljava sredstva koja unapred taj cilj diskvalifikuju, da li to ostaje moja partija?

§556) Politika i gašenje uslovnog refleksa.

Sekrecija pljuvačnog soka prestaje tamo gde želimo da ona uvek bude izazvana samo veštački: zvukom umesto da se s vremena na vreme podstiče i prirodnom draži: hranom. Refleks se gasi. Politički refleks mase se gasi ako se zasniva samo na obećanjima.

Na sreću državnika, takvi refleksi su samo ukočeni a ne ugašeni. Oni se opet mogu izazvati.
Stabilnost refleksa je njegova vrlo poročna vrlina: narod koji i ne pomišlja da brani svoje velike slobode može ustati u odbranu neke ništavne; to dokazuje da je njegov refleks prema slobodi bio samo ukočen a ne ugašen.
Jednoj revoluciji da bi živela nije ništa osim refleksa potrebno.

Gnev naroda, setimo se, bio je podjednako žestok i kad je Louis XVI stvarno bežao i kad su njegovo bekstvo izmislili jakobinci. U budućnosti stabilnost refleksa je od prvorazrednog značaja (Budimpeštanski ustanak).