Političke ideje i komentari LXII deo 1957. godina
§557) Mađarska krvava rapsodija dokazuje da država koja nije nastala sublimacijom ideje naroda u njenu nacionalnu slobodu (u državu kao materijalni izraz te slobode) ne može opstati bez brutalne intervencije strane ili unutrašnje sile. Tako nastala diktatura nije spontana (spontanost je elementarna oznaka idealne diktature), nije prirodna, i najzad – nije racionalna.
Ona je slučajan proizvod okolnosti i nema izgleda da ih preživi. Koliko izgleda ima hibrid, nusproizvod sovjetske birokratske tiranije, njena Kádárovsko-Serovska varijanta, da preživi jedan slom SSSR-a?
Ovde vreme ne mora biti važno osim za naše živote. A istorija se o njima ne stara. Istorija ne može voditi brigu a još manje lečiti patnju koju nanosi.
§556) Politika i gašenje refleksa.
Sekrecija pljuvačnog soka prestaje tamo gde želimo da ona uvek bude izazvana samo veštački: zvucima umesto da s vremena na vreme bude podsticana i hranom kao prirodnom draži. Refleks će se tada ugasiti. Politički refleks mase se gasi ako se podstiče samo veštački i zasniva isključivo na obećanjima.
Takvi refleksi su, međutim, samo ukočeni, a ne ugašeni. Oni se pod povoljnim okolnostima mogu opet izazvati.
§557) Stabilnost političkog refleksa.
Narod koji i ne pomišlja da brani svoje velike „ključne slobode“ može ustati u odbranu neke ništavne; to dokazuje da je njegov refleks prema slobodi bio samo ukočen. Narod koji podnosi da ne utiče na svoj život, može lako ne pristati na poskupljenje bioskopskih ulaznica.
Da bi živela ili oživela, jednoj revoluciji nije potrebno ništa osim refleksa koji su ukočeni.
§558) Ali: gnev naroda, setimo se, bio je podjednako žestok i kad je Louis XVI stvarno bežao i kad su njegovo bekstvo izmislili jakobinci da bi se obračunali sa monarhijom kao sistemom. Ako je, na primer, jedan uslovni refleks prema slobodi bio stvoren u Budimpeštanskom ustanku, ništa ga ne može sasvim ugasiti: pod izvesim okolnostima on će ponovo izazvati kontrarevoluciju.
No comments:
Post a Comment