Političke ideje i komentari LXXV deo 1959. godina
Ponedeljak, 19. januar 1959.
Dokumenti. (Politički, Istorijski, Umetnički)
Politički bi trebalo da obuhvate dva posebna aspekta savremene političke istorije, ukoliko se oni mogu nazreti iz naše pristrasne i abortivne štampe:
Komunistički eksperiment u Kini.
Komunistički penetracion pacifik u svet.
Poslednji primer ove penetracije je nasilni pokušaj KP Iraka da socijalni nacionalizam svoje zemlje zameni internacionalnim socijalizmom. (Internacionalni socijalizam je formula sovjetske despotije.)
Laskam sebi da sam bio u pravu kad sam tvrdio da Naser predstavlja najtvrđi bedem prema komunizmu i Istočnom basenu Sredozemlja. Nemoguće je istovremeno biti protiv komunizma i protiv arapskog nacionalizma. Naprotiv: moguće je arapski nacionalizam okrenuti protivu ateističkog komunizma. Događaji u Iraku kao da to potvrđuju.
Utorak, 20. januar 1959.
Cilj i sredstva.
Ne zaboraviti nikad da cilj nije sasvim nezavistan od sredstava koji se upotrebljavaju za njegovo postizanje. Sredstva nose u sebi prasliku cilja; sredstva utiču na cilj tako što ga prinudno menjaju prema sebi.
Ako je neki cilj nužan, mora da su i izvesna sredstva nužna za njegovo postizavanje.
Svaka druga neodgovarajuća unakaziće i cilj, jer će ga modelirati prema sebi: pogreške instrumenata moraju se videti na delu.
Pogreške u izvođenju jednog političkog ideala ubijaju njegovu idealnu prirodu. Čak i da je cilj komunističkog pokreta idealan, rđavo izabrana sredstva ne samo da su odložila njegovo postizavanje, nego su izmenili samu idealnost cilja. Komunizam više ne može biti drukčiji nego onakav kakvim ga napraviše sredstva upotrebljena za njegovo građenje ili održanje.
Ne znam za fatalniji aksiom od onog koji idealnim ciljevima dozvoljava sva sredstva.
Onoliko koliko cilj bira sredstva (prema svojoj prirodi), toliko sredstva biraju cilj prema svojoj. Koliko cilj izgrađuje sebi svojstvena sredstva, toliko sredstva recipročno izgrađuju sebi cilj.
Sredstva komunističke vladavine spontano odgovaraju cilju za koga su upotrebljena. Ona rečitije govore o stanju u kome se sada nalazi taj ideal, nego sve što o njemu apstraktno može biti rečeno.
Tiranija nije sredstvo da se stvori nešto izvan ili posle nje. Ona svojim sprovođenjem već označava krajnji cilj do koga jedno despotsko društvo može da dopre. Tiranija kao sredstvo nužno uspostavlja tiraniju kao cilj. Tiranija kao privremeno sredstvo za postizavanje slobode, postaje trajan cilj društva.
No comments:
Post a Comment