GRADITELJI (IX deo)
(Predgovor za jedan nedovršen roman)
Pogađate li, a morali biste, da sam i ovog puta pravio račun bez krčmara? Savladao me je treći događaj u ovoj konsekutivnoj seriji iznenađenja, neverovatniji od samoubistva, neobjašnjiviji čak i od njegove odluke da projektuje spomenik revoluciji,
događaj toliko apsurdan da se jedva usuđujem da ga iznesem, mada je nezaobilazan, pa se neću srditi, a na to i prava nemam, ako mi se odmah ne poveruje na reč, nego se novine potraže kao dokaz, jer će se na taj način ratifikovati i moje sopstveno odbijanje da poverujem vestima koje je 24. oktobra 1968. godine, na dan Isidorove sahrane, objavila Politika, a sutradan naširoko preživala cela jugoslovenska štampa.
Da bih izbegao nesporazum, umesto da ih prepričavam, biće najkorisnije da ih navedem doslovno:
List: Politika;
Datum: 24. oktobar 1968. godine;
Izdanje: beogradsko (mada je vest svakako objavljena i u izdanju za unutrašnjost);
Mesto u prelomu: strana peta, četvrti stubac pri vrhu;
Fotografija: Isidorova slika u poluprofilu (na granici upotrebljivosti usled ogrebotina, mrlja i mrene po ivicama koja svedoči da se negativ "uležao");
Naslov: Samoubistvo kao protest.
Podnaslov: U oproštajnom pismu mladi arhitekt Isidor Njegovan objašnjava razloge koji su ga naveli na samoubistvo;
Potpis ispod članka: D. D.;
Tekst članka:
"Kada smo 24. o. m. doneli vest o tragičnoj smrti inženjera Isidora Njegovana, u kome je jugoslovensko neimarstvo izgubilo jednu od svojih najistaknutijih nada, još se nisu znali uzroci koji su trideset petogodišnjeg arhitektu naveli na ovaj sudbonosni korak.
Juče, međutim, stiglo je u našu redakciju njegovo pismo bez datuma, ali po svemu sudeći pisano neposredno uoči samoubistva. Poštujući njegovu poslednju volju, a u nadi da će ono poslužiti svrsi u čiju službu je ovaj daroviti umetnik stavio i sopstveni život, mi ga objavljujemo u celini:
'Sa osećanjem straha, stida i revolta već nekoliko godina pratim ono što se događa u Vijetnamu.Više nisam u stanju da podnesem nemoć koja me protivu moje volje i mojih načela čini saučesnikom tog rata. Pošto svojim životom ne mogu da sprečim to saučesništvo, odlučio sam da ga prekinem smrću.
Umirem u nadi da će ova u punoj svesti i savesti izabrana smrt pomoći ljudima da shvate šta u močvarama delte Mekonga nesvesno i besavesno gube. Isidor Njegovan'".
No comments:
Post a Comment