Crnoberzijanci IV deo

Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić

“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (IV deo)

Kakve je luksuzne prohteve mogao da ima grad čije su novine sa ponosom objavljivale da su “Beograđani na vreme počeli sa setvom”?

Čime je za obiljnu trgovinu raspolagao grad koji je prema Novom vremenu od 28. marta 1944. za krađu imao posteljne čaršave i haljine nekadašnje šaptačice Narodnog pozorišta u Sarajevu, gospođe Drage Mišić iz Stevana Sremca 10?
*

O tome čime je ovaj grad raspolagao godine 1944. najnepristrasnije će nas obavestiti takozvani „Mali oglasi“. Njihovoj strani u Novom vremenu posvećivao sam dobar deo svojih trgovačkih studija. Ali i bez obzira na poslovni interes, oglasi su bili zanimljivo štivo.

U svakom slučaju nadahnutije od Starih srpskih Biografija i Hagiografija. Moram priznati, duhovnoj reputaciji na štetu, da me je i najskromnija rubrika „Kupo-prodaje“ uzbuđivala dublje nego što je to ikad pošlo za rukom Pajsiju ili Konstantinu Filosofu.


O vi mali, dražesni crni leptirići Ponude i Potražnje, s čijih se krilaca otire masna štamparska boja! Budale su se nadale da ste posmrtni oglasi srpske trgovine! A u vama je bila sva njena duša! Duh Trampe! Duh Svetske trgovine! Vampirski duh Profita! Sve dok vi budete živeli, Račun će vladati svetom! A sve dok se računa, ima života, ima nade!

Pogledajte samo nekoliko od tih zanemarenih remek-dela ljudske imaginacije i volje za životom, uzetih bez naročitog izbora samo iz dva-tri martovska broja Novog vremena:

“Prodajem venčanicu, beli kombinezon, zlatan prsten i kofer.”*6 (Kakva klasična konciznost! Kakva izražajnost! Tamo gde bi vas drugi ugnjavio ispovestima, dama je upotrebila samo osam reči. Očigledno se spremala za svadbeni put kad je doznala da joj je verenik svinja.)

“Lutkice — zvečke i mađioničarske kartice po odobrenim cenama ustupam gospodi trgovcima.”*7 (Homer je početku Ilijade napisao: “Srdžbu, boginjo, pevaj Ahileja, Peleju sina ...” U čemu je sad prednost ove ratničke invokacije nad trgovačkom mog oglasa? Ja je ne vidim.)

“Mlinski kamen od 42 cola prodaje se na telefonu 43 114.”

“Cokule polovne 43 povoljno.”

“Jedan muški cmi iberciger koji može biti i zimski kaput.”*10 (Možda na ekvatoru!)
“Lepo održavana klozetska šolja sa politiranim hrastovim poklopcem i mesinganom drškom.”

 (Poruka nije sasvim jasna ali je nesumnjivo da potiče od nekoga ko živi u otmenom predgrađu i može da “ide” i u baštu. U širem ekonomskom smislu, klozetska šolja je prethodnica zlatnih vilica srednjeg staleža.)
“Trebaju mi veliki koferi smesta.”

 i “Prodajem sve posle podne. Knjeginje Ljubice 7, prvi sprat.”*13 (Oglašivači su shvatili šta je vojni komentator DNB-a gospodin Martin Hellensleben hteo da kaže kad je glavnim nemačkim oružjem na Istočnom frontu proglasio “spretno iskorišćavanje prostora kojim se protivnik prisiljava na zamoran marš.”)

“Higijenski pojas za spušten stomak prodajem hitno.” (Mudar zaključak. Bolje je imati pun spušten, nego podignut prazan stomak.)
“Zeca za priplod jeftino.”

“Prodajem violinu, komplet muško žaket odelo sa prugastim pantalonama.” (Orkestar je raspušten zbog odlaska u koncentracioni logor ili Službu rada.)

“Šešir sa krepom za crninu.” (A pokojnik sahranjen. Ne vidi se, međutim, da li je prethodno i streljan.)
“Lavor, bokal i seljačka marama. žorža Klemansoa 50, vrata 9, od 10—12 i 3—6.”*19 (Javlja se najzad i radnička klasa. Ponuda je skromna, ali je optimizam tu.)

Oglasi sa zadnje strane novina, ako ste ih umeli čitati, po pravilu su vam pružali verodostojnija obaveštenja o stanju stvari od ma kako mudro sročenog uvodnika sa prednje.