“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (VI deo)
Ta moja lektira je bila jedna od najomiljenijih tema porodičnih razgovora za stolom. Hoću da kažem — za druge. Ja sam je nalazio monotonom. Na opskurna pitanja “Šta ovih dana čitaš?” — a svi, hvala bogu, znamo šta ona za nežne živce ljubitelja stripova znače — otresitiji sinovi su se branili Srpskim piscima u sto knjiga ili srednjovekovnim bedemom istorijskih romana, u kojima su jedine kako-tako žive ličnosti bili jevrejski menjači Waltera Scotta .
Ako ambicioznim roditeljima ni to ne bi bilo dovoljno, uvek se moglo posegnuti za kakvom prirodoznanstvenom studijom, kao što su Lovčevi zapisi, gde se na malo stranica moglo naučiti sve što čovek treba da zna o izlascima i zalascima sunca i šta je pri tome nužno osećati. Jadnici su takođe bili zgodni.
Mala verovatnoća da ih je iko čitao dopuštala je slobodno lupetanje na temu bede. Obrazovanom potomstvu je posle toga bilo dopušteno da se vrati Flash Gordonu, Mandraku, Zigomara, u najpovoljnijem pedagoškom slučaju Dubrovačkom gusaru, najpopularnijem delu naše renesansne literature.
U tom pogledu ja sam bio u nešto nepovoljnijem položaju od većine vršnjaka. Nisam mogao da lažem. Moji su, izgleda, bili pročitali sve što je ikada ijedna budala na ovom svetu napisala. Ispadalo je da na pitanje:
“O čemu se zapravo radii u toj Vodenici na Flosi ?”, nije vredelo odgovoriti: “O životu jednog mlinara na reci Flosi.” Niti su se Zli dusi baš olako mogli proturiti kao spiritistički priručnik koji je sastavio jedan ruski hiromant.
(S Ratom i mirom i Idiotom bilo je lakše. Dok se ne zađe u pojedinosti, moglo se kazati da je tu reč o ratu, miru i idiotima uopšte.)
Ja sam stvarno ponekad morao i da čitam. Nevolja je bila u tome što većina pisaca mojoj benevolenciji nije davala nikakav podstrek. Nešto od života nalazio sam u Balzacovoj Banci Nisenžan i Zolinom Novcu, gde se čovek mogao obavestiti o svemu što se ticalo Bantuove afere.
U Propalim iluzijama je takođe bio vrlo zanimljiv Šarden & Ribampreov posao sa štamparijom. Uistini korisne poduke mogle su se dobiti jedino iz trgovačkih almanaha, privrednih rubrika po novinama i knjiga o Bernar Lou, Stavinskom, Fordu, ajkulama velilkog businessa.
Pogledajte ove naslove:
“Četrdeset šesta glava o strahovitom klepetušanskom i mačkovskom strahu koji je Don Kihot zadobio u toku zaljubljenosti zaljubljene Altisidore”, “Kako je Pantagruel podigao toržestvo-trofej u spomen njihovih podviga, a Panurgije drugi trofej u spomen zečeva; kako je Pantagruel malim prdežima izrodio čovečuljke a puvanjcima ženetuljke” i “Kako se Panurgije uznemirio pa se odrekao nošenja svog veličanstvenog nakurnjaka”.
Uporedite ih sad sa ozbiljnim znanjima i duhovnim uzbuđenjima što vas čekaju pod naslovima:
No comments:
Post a Comment