„CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (XVI deo)
— Srbiju uopšte. — Ispravio ga je deda. — U pojedinostima izvesne od nas.
— Naravno, prethodno je potrebno istrebiti današnje društvo od intelektualnih parazita i trovača koji čekaju boljševički raj ili veruju u njegovo milosrđe.. Čas osvete je kucnuo.
Smatrao sam se obaveznim da patriodsku atmosferu potpomognem i ličnim prilogom: — Na tu osvetu goni nas smrad sagorelih leševa naše najbolje dece, koju oni razbojnici peku po srpskim šumama. kako gospodin B. Đ. N. veli u članku “Puške na gotovs!”: Ostavljajte, braćo Srbi, žene za plugom i nejač za stadima, svi vi koji ste u stanju pušku da nosite jer vam je Majka Srbija opet u opasnosti!
Tako je, mladiću! — Teodorov pogled dobio je oštrinu i sjaj puščanog metka. — Odbacimo plugove i zgrabimo puške!
— Majka je od njega zahtevala više jasnoće: — Dobro, Teodore, ali šta ćemo mi koji ne oremo?
Deda je imao primedbu ekoinoimske naravi: —Gospodin Jozef Lerman u “Belgrader Volkswirtschaftliche Rundschau” tvrdi da je hlagodareći planskom radu i mudrom dirigovanju, za tri ratne godine, srpska privreda postiglo nečuvene uspehe.
Naša industrija je već danas, polovinom XX veka, premda naravno još uvek u skromnom obimu, sposobna da našem seljaku stavi na raspolaganje gvozdeni plug. I sada kad smo te nesrećne plugove, koje čekamo još od gvozdenog doba, najzad dobili, tražiš da ih ostavimo. Gde je tu logika?
Gospodin ministar ga je gledao preko zalogaja. Ruga li mu se ovaj masonski dripac? Pogled mu je postao suv kao dnevni izveštaj OKW: — Loši primeri pruženi iz judeoplutokratskog inostranstva porazno su, izgleda, delovali na izvesne domaće mediokritete. — Rekao je mirno.
Ponašao se kao lekar koji tumači pacijentu zašto ima rak i zašto neizbežno i logično mora umreti. Kad je prognoza infaustna, čemu se uzbuđivati? — Deo građanskog staleža napala je plesan.
— Pišu da je plesan lekovita. — Svet je za moju sestru imao pretežno kozmetičko značenje. Od ukupnog zbira naših uspeha, nju je zanimalo samo ono što može da popravi njen ten.
Deda se na dijagnozu nije obazirao. Mediokritetski je žvakao svoje parče torte. Torta je bila izvrsna. Takvu nije jeo još od kapitulacije. Isplaćivala je svako mediokritetstvo.
Teodor je bio primoran da izoštri objektiv svog političkog mikroskopa. Plesan je valjalo višestruko uvećati. Jasno se rnora uočiti gde je i kako napadnuto još uvek zdravo nacionalno telo. Bolesno se tkivo mora nemilosrdno eksponirati da bi se reč dala nožu.
Uvećanjem se ispostavlja da je srpska plesan sačinjena od parazitskih gljivica visoke buržoazije, spremne da se u interesu svog poseda ili svoje kože proda ne samo jevrejskim eksploatatorima Zapada već i jevrejskim dželatima Istoka.
-Poznavaoci tvrde da su i oni ljudi. — Izjavio je deda posle drugog parčeta torte. Slatko ga je činilo velikodušnim. I prema Teodoru i prema boljševicima.
No comments:
Post a Comment