„CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (XXIII deo)
Pored srpskog, u raznim fazama lingvističkog razvoja do tzv. narodnog jezika, mađarskog, tek ponekad nemačkog u gotici, javljao se i grčki, pred čijim sam gracilnim, tajanstvenim pismom stajao bespomoćan kao pred porukama neznane civilizacije čije su istine bile drukčije od tekućih.
Kraj evropskih, panonskih gradova stajali su neobični nazivi s dubokog neslovenskog Juga, od kojih se Moskopolis, Muskopole ili Moskopolje najčešće ponavljalo. S favoritima modernih krštenica bila su udružena starinska imena Simeona, Konstantina, Georgija, Arsenija, Angeline, Stefanije i Teodore. Lutanje po tom izgubljenom svetu bilo je za mene neka vrsta fantazmagorije, insanie nocturne iz koje se više nikada nisam prenuo.
Kasnije, pre nego što sam napisao i jedan jedini beletristički redak, sanjajući još uvek da se bavim istoriografijom, sakupljao sam sve što sam verovao da će mi biti od koristi u razumevanju prošlosti, sve što će me štititi od opasne i popularne navike da se otključava, umesto sopstvenim ključevima, grubim kalauzima naših problema i predrasuda.
Na sve moguće načine, ponekad bojim se i nedopuštene, sabirao sam stare novine, časopise, almanahe, godišnjake, pisma, akta, dokumenta. Čak račune i recepte. Vremenom se taj proces mehanizovao. Ono što se na slobodnom tržištu više nije moglo naći — Srpske novine iz prošlog stoleća, trgovačke kalendare, privatna izdanja Uspomena, akta zvaničnih Arhiva, itd. — kopirao sam po bibliotekama u celini ili odlomcima. Kuća mi je postala ono što je u porodičnoj kući majke bio samo tavan, pa i u njemu tek jedan sanduk: grobnica u kojoj se, moram priznati, osećam najživljim.
Kada mi je i kako do ruke došla knjiga Edmond et Jules de Goncourt Istorija francuskog društva za vreme revolucije (Histoire de la societe française pendant la revolution) — ne znam. Jedino je izvesno da sam već tada nameravao da napišem „Istoriju srpskog građanskog društva“ i da time na neki način produžim delo koje je tako uspešno započeo prijatelj porodice, pokojni profesor gospodin dr Dušan Popović. (Dnevnik koji godinama vodim ukazujc na vreme, okolnosti i povode odluke.)
Knjiga braće Goncourt mi je otkrila najpristupačniji način. On mi možda ne bi odgovarao da se moja strast prema istoriji još uvek držala naučnog pravca. Ona je, u međuvremenu, sve više uzimala umetničku orijentaciju. Nisam se više zadovoljavao verifikovanjem i klasifikovanjem dokumenta, njegovim stavljanjem u opšti kontekst doba. Privlačilo me je opisivanje njegovog dejstva na život, razumevanje njegovog značenja po ljude onog vremena.
Do toga, zacelo, nikad neće doći. Posao je to za ceo život i za mene je već prilično kasno da ga se latim. Dva veka srpskog građanskog staleža i tzv. beogradske čaršije, o kojiima je naše neznanje proporcionalno jedino našim predrasudama, još uvek čeka svog pisca, među onima, verujem, koji se još nisu ni rodili. U svakom slučaju, već sad je očevidno da se “istorijom srpskog građanskog društva” neću baviti na način kojim su se Goncourti bavili francuskim društvom Revolucije i Direktorijuma.
Osim, možda, za kratak period između godine 1940. i godine 1950. S pisanjem hronike „Crnoberzijanci“, čiji će odlomci ovde biti analizirani upravo s gledišta upotrebe dokumenta, prikuplja se građa i za nju. Sadržaj knjige braće Goncourt daće izvesnu predstavu o tome šta se od moje hronike, ako ikad do nje dođe, može očekivati:
Društveni razgovor u 1789. Ulica. Kraljevski dom. Bastilja. Kulise francuskog pozorišta. Novine. Pamfleti. Karikature. Kafane. Otadibina u opasnosti. Nacionalna tragedija. Hleb. Propast trgovine. Trgovina jestivom. Oskudica novca.
Prostitucija. Nemoral. Rodoljubivi prilozi. Zakoni komune. Federacija. Emigranti. Seljaci. Narodna milicija. Aristokratska i jakobinska publika. Uništenje kraljevskih znakova. Umetnost u godini 1793. Sankilotizovana opera. Revolucionisanje Corneillea, Rasina, Molière. Drugarske večeri. Vandalizam. Ljubav i revolucija. Revolucionarni katihizis. Ti i vi. Krštenje, venčanje, sahrana. Gospod Bog i revolucija. Prijatelj zakona. Zatvori. Giljotina. Tovari osuđenika. Pobeđena predrasuda.
No comments:
Post a Comment