O IZGUBLJENOSTI
Izgubljen je samo onaj ko je izgubio sebe. Sve ostalo može biti povraćeno ili zamenjeno. Jedino u sebi zaustavljen, ja sam nestao.
Zaustavljen u nečemu što je izvan mene, ma koliko me se ticalo, ma kako se sa tim identifikovao, odvijam se i dalje …
Bio je genije. Godinama iščitavam njegove stranice, iznova i iznova. To je pisac koji čitaoca nikad nije izneverio. Kakav je talenat i kakvo znanje imao taj čovek koji nam je onakva dela ostavio. Blago nama! Radujem se objavljivanju sabranih dela.
ReplyDeleteMilan
Dragi Milane,
ReplyDeleteKada pomislim koliko je radio a tek sada će tokom ovih godina biti objavljeo i ono što niko nikada nije video ni čitao, kao što su Dnevnici i Korespondencija. Biće tu mnogo materijala za čitanje i tek onda će se videti šta je i o čemu sve razmišljao, šta ga je interesovalo i čemu je sve posvećivao pažnju.
Srdačan pozdrav.
Stanje stvari - Dusevno inventarisanje
ReplyDeleteTuce crnih hrbata sa zlatnim akcentom na "c" postojano, svedeno na cetrdesetosminu regala, odupire se, ne bledi.
Goethe i Eco s zapada, Rilke, Hesse i Bernhard sa jugozapada, Kant, Nitzsche i Schopenhauer s juga biblioteke "des Berliner Zimmers", potmognuti belim, dominantnim Nobelovcima hiljadudevetstotih, i policu nize poduprti psihoanalizom od a do z (koliko mudra zena moze da razume a ne zloupotrebi a jos uvek dovoljno snazan covek da podigne) nasrcu na branik moga identiteta.
Sticen s leva s nekih 60 do 70cm Dostojevskog, s desna podrzan plavim tankim Crnjanskim oslonjenim na debelu zelenu "Antologiju narodnih junackih pesama" ne da se, postojava. Razjedinjeni, usamljeni, prognani, nasukani, izbegli, odbegli, manje vise mrtvi - vise manje zivi, neshvaceni, pretalentovani, prestravljeni, prestali, nestali, konacni... Sokrat, Platon, Ksenofont, Aristotel, rukohvat Kisa, par Andrica, poneki Pavic, bez ljubomore molim Velmar-Jankovic, zalutali Shakespeare u mekom povezu, Balzak (da popuni prazno mesto), inokosni Selenic, Danojlic, Njegos su mu drustvo... nisu mu ne daj boze neke kabadahije kohabient, pa da se gospodja bloger zabrine.
Opaska povodom izvesnih, recenih koegsistenata (iako vi to najbolje znate): Ostrakismos - casno progonstvo, Scherbengericht sto bi rekle Svabe, u Starih Grka nije bio svojevoljan, vec visoko manipulativni cin, prosto namestacina, kojim su se eliminisali nepodobni. Ko u crkvi u meni odzvanja “Pazimo...”: Svakog neko zakaci, jednog skrene bravar drugog keramicar-creparos. Valjda su se zbog toga neki i nasli jedan pored drugog na ovoj mojoj emigrantskoj polici.
Nedoumica
Iza Alpa, mnogo dalje od Turjaskih odklackao, na strani apsolutnog, sivog racija - u zemlji Nesrce, kada/ako od ovog dukata u oku i umrem, da li da "Zlatno runo" prepustim nemilosti Alzirskog trgovca polovnim knjigama na buvljoj pijaci, preko koje za one koji u proslost cuju i dalje odzvanja "Ich bin ein Berliner!" ili ga ostavim svojoj cerci nadajuci se da ce mozda nekada u njih - u najlepse balkanske retoricke igre i pisani srpski jezik zalutati? Da, to se pitam, ovde u praskozorje rastuceg polumeseca.
Kako god, kada ovo moje 12+2 crnozlatnih knjiga, pre ili kasnije, rastrgnu pa raseju, dobro... ako ne rastave i razdele opet dobro... ali ako ovu kocku pred zgradom - bronzanu utisnutu medju granitne - kamen spoticanja sa natpisom "...Goldreich... deportiert 1941, Auschwitz..." the locals ponovo odluce da pretope u culad, bojim se da ce im trebati gorivo...
Statisticki, pragmaticno: Nemacka energetska industrija ustanovila je da je kaloricna vrednost genericnog kucnog djubreta usred ekstremne revnosti gradjana (pri odvajanju u domacinstvima) toliko opala, da je pri proizvodnji energije sagorevanjem otpada, isto neophodno dohranjivati. Za tu svrhu prilice decije pelene, karton, suva drvena gradja npr. bibliotecki regali... hmmm, zasto ne i knjige?... Mozda ove sa -ov, -ski ili -ic na kraju imena Autora koje ovde i onako niko ne razume a kamoli shvata - posebno one izrazito neprevodljive.
Da ja pozurim i opet citajuci potrosim barem olovo iz onog "Zlatnog runa" a s papirom kojekude...