Monday, September 03, 2012

Tigrovi u čizmama

Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić

TIGROVI U ČIZMAMA OD SEDAM MILJA

Umesto da ideje privuku sebi, vizionari dopuštaju da ih ideje odvuku tamo gde ih ni čovek, ni istorija ne mogu pratiti. Umesto da cilj približe vremenu, oni vreme guraju cilju.

Utopističke mačke u čizmama od sedam milja postaju povremeno tigrovi. Tada su osetljivi i na najsitnije nijanse u ciljevima, ali ne i na najgrublje u sredstvima …
Can-We-Get-Over-It
Ostvarivanje velikih ideala počiva na zadovoljenju malih. Nije državnik onaj koji zamisli najbolju moguću zajednicu, nego onaj koji u postojećoj otkrije i odneguje najbolja sredstva da se ona uspostavi …

2 comments:

Anonymous said...

Čitajte i slavite genijalnog pisca! Nema danas pisca, usudiću se da kažem u čitavoj evropskoj litaraturi, koji bi se mogao uoprediti sa Pekićem i njegovim književnim zamahom. A u srpskoj ga verovatno nikada nije ni bilo. Ne znam koga bih mogla sa njim da uporedim! Ponekad mislim da mi, jednostavno, nismo svesni kakav je čovek pisao na srpskom jeziku i kakve nam je knjige ostavio. Poštovanje Andriću pripovedaču, poštovanje sjajnom Danilu Kišu, divljenje Crnjanskovim romanima. U istoj, pa i u većoj meri, respekt i divljenje prema skorijom nobelovcima Saramagu i Ljosi. medjutim, kada pomislite da od litarature više ne možete dobiti iščitavajuči njihove fantastične knjige, onda uzmite i pročitajte bar stranicu-dve iz "Novog Jerusalima!, "Zlatnog runa", "vampira" ili "Atlantide". Shvatićete odnah da postoje dobri pisci i da postoji Borislav Pekić. On nije bio pisac, on je bio čudo! Uverena da ne ne preterujem, čak mislim i da sam skromna u sudu. hvalo priredjivaču bloga što nam omogućava da se u čudo iznova uveravamo.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Anonymous,
Hvala Vam u ime Pekića na takvom izlivu divljenja. Mislim da Pekića treba samo početi čitati, pa nastaviti, ali je za to potrebno skoro isto onoliko vremena koliko je on upotrebio za pisanje. Jer dolaze nove nikada neobjavljene knjige koje će se tokom sledećih godina pojaviti (Dnevnici, Korespondencija, eseji, itd.) Muka je jedino što posle čitanja takvih bisera, mora da se napravi pauza od nekoliko meseci ako se želi pročitati neko drugo delo. Sve izgleda tako prazno i nedovoljno podsticajno.
Srdačan pozdrav.