Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
MARGINALIJE I MORALIJE
Dobar građanin je onaj koji misli na hleb i kad je sit: rđav onaj koji misli na ideale kad hleba nema, a na hleb tek kad ga ideali ostave gladnog …
Ropstvo je prirodan oblik javne slobode.
Teško narodu o kome se vlada preterano brine.
Dužnost je najviše pravo mudrih.
Sloboda je kao tkanina; što se više rasteže, sve je tanja.
Sloboda je kao vazduh koji se ne oseća kad ga ima; samo ona sloboda je prava koja se ne oseća.
Sloboda je kao plod; zreo pada sam, nezreo se trese i pritom gnječi.
Sloboda je kao nova cipela; mora se nositi da bi se zaboravila …
Хвала Вам и честитам госпођо Љиљана. Баш лијепо: Борислав и Љиљана Пекић - прича која траје.
ReplyDeleteDragi Rato,
ReplyDeleteHvala na lepim rečima, srdačna pozdrav.