AUTOBIOGRAFIJE U LJUŠTURI BIOGRAFIJA
Kako autobiografiju pretvoriti u biografiju, a ne lišiti se ispovednog tona (Prvog lica jednine), koji obezbeđuje (ili fingira?) iskrenost? Romani se mogu podeliti i prema stepenu u kome je ovaj preobražaj izvršen, prema neprovidnosti biografske ljušture u kojoj se ispovedamo...
Možda umetnost, na kraju krajeva, nije ništa drugo do — psihoterapija ...
I Trećim licem kad se služi neophodno je da pisac zadrži onu istu odgovornost za osećanja i mišljenja svojih junaka, koju ima za svoja sopstvena.
(Ovde se, na pitanju umetničkog poštenja, slamaju romani s tezom.)
Umetničko poštenje, nažalost, nije lako definisati. Ponekad ono nije iskrenost doživljaja, već doživljaj iskrenosti, laž koje nismo isvesni ... Iskrenost doživljaja još ništa ne garantuje. Ona samo obezbeđuje da će se istina saopštiti onako kako se videla (što uopšte ne znači da je ona i objektivno istinita).
Od ovakve autentičnosti do umetničke dalek je i »hrapav« put. Put traganja za formom. Onim kako, bez koga ni jedno šta ništa ne znači...
No comments:
Post a Comment