GLUHO DOBA
(20. januar 1971)
»Upravi Udruženja književnika Srbije. Beograd. Ubeđen da žalosna tema ovog pisma nije samo moja lična stvar, već se tiče i Udruženja i društva u kome ono deluje, odlučio sam da obavestim Upravu o sramnom i zaprepašćujućem ponašanju jednog njenog uglednog člana i ne manje uglednog srpskog intelektualca.
Na sednici Žirija za dodeljivanje nagrade Udruženja, gospodin Dušan Matić je, pri pomenu mog imena, izjavio, pored ostalog, da će u slučaju dodeljivanja nagrade Borislavu Pekiću podneti ostavku na članstvo u Žiriju, motivišući svoj stav mišljenjem: a) da bi dodeljivanje nagrade meni, pošto je već dodeljena gospodinu Milošu Crnjanskom, značilo nagraditi jednog bivšeg i jednog budućeg emigranta;
b) da sam prononsirani neprijatelj ove zemlje i ovog naroda; c) da se otvoreno spremam da odem u emigraciju; d) da se viđam sa gospođom Tr., dopisnikom Timesa za Istočnu Evropu, (čime ove grube i nedostojne insinuacije ulaze u oblast farse).
Kako je gospodin Dušan Matić u Žiri delegiran od strane Uprave, pretpostavljam, da svojim iskustvom, talentom i ukusom doprinese pravednijoj odluci, a ne da bi svojim mlađim staleškim kolegama skidao glave, i pošto je stav gospodina Dušana Matića u očiglednoj kontradikciji sa korektnim stavom što ga je Uprava u mom delikatnom slučaju zauzela, molim vas da ovaj postupak uzmete u razmatranje.
Ubeđen sam da ćete uvideti koliko bi prenebregavanje mog predloga učinilo moje dalje članstvo u Udruženju nemogućim, jer bi to značilo otvoreno se solidarisati s mišljenjem koje i svojom formom i svojim duhom ima karakter optužbe, da ne kažem — denuncijacije. Dodajem da ću u trenutku kojeg izaberem s ovim slučajem upoznati našu javnost.
S poštovanjem — Borislav Pekić.«
No comments:
Post a Comment