ROMEJSKI PRSTEN
Danas definitivino koncipirao Sagu o Njegovan-Turjaškima kao „Romejski prsten“. Treba da ima 20 delova u 15 knjiga. Kompozicija, kao i uvek, zamišljena u obliku četiri koncentrična kruga, (oluka). U centralnom, najiužem, nalazi se Zlatno Runo,
Bela fantazmagorija u 5 delova ali 7 knjiga (1453—1941): I. Računi Kir Simeona Njegovana. II. Špekulacije Kir Simeona Njegovana. III. Profiti Kir Simeona Njegovana. IV. Parnice Kir Simeona Njegovana. V. Salda Kir Simeona Njegovana.
U drugom oluku je Crvena fantazmagorija “Crveni i Beli”, 4 dela u 2 knjige (1941—1944): I. Fedor ili Predskazanje. (1941). II. Martin ili Pomračenje. (1942). III. Filip ili Saznanje. (1943). IV. Leonid ili Oslobođenje. (1944).
U trećem su Graditelji ili Crna fantazmagorija, u 3 dela i 2 knjige (1944—1969): I. Građenje. II. Građevina. III. Graditelj.I najzad, u četvrtom, najširem, spoljnom oluku su “Njegovan-Turjaški” (Portreti i Autoportreti) u 6 delova i 4 knjige: I. Hodočašće rentijera Arsenija Njegovana, autoportret. II. Vojne đenerala Đorđija Njegovana, portret. III. Tajne Njegove ekselenoije Danila Njegovana, autoportret. IV. Cma berza Aleksandra Njegovana, autoportret. V. Utvare ministra Teodora Njegovana, portret. VI. Ljubavi duomne Stefanije Njegovan, autoportret.
4 comments:
Hvala vam na ovom objasnjenu za Romejski Prsten. Svuda nalazim neke polovicne informacije kako je to trebalo da bude strukturno odradjeno, ali nigde ovako sazeto. Kao sto jedan komentator rece, da je Romejski Prsten zavrsen to bi bilo vrh. Medjutim, neke stvari treba da ostanu nezavrsene, da bi moglo da se izmasta ostalo. Pekic se verovatno ne bi slozio sa ovime, jer se secam da sam u jednom intervjuu cuo kad je rekao da je pricao sa Mihizom o idejama za zavrsetak Zlatnog Runa, i to je doslo do sukoba misljenja. Mihiz mu je govorio da neke stvari treba da ostavi otvorene, pak Pekic je govorio da svaka nit treba da nadje svoj kraj i da se to sve uokviri u jednu celinu. Mislim da u svemu tome ulogu igra i njegov perfekcionizam.
Jednostavno, ono sto je on iza sebe ostavio nije lako ni stici procitati, a mogu zamisliti koliko treba vremena i truda da se sve to napise. I to na takav maestralan nacin. Jednostavno, to neki picsi ne bi mogli napisati ni za 200 godina zivota.
Dragi Dušane,
pre sve hvala na lepim rečima koje sam pročitala baš na dan Pekićevog rođendana.
Ja mislim da ste potpuno u pravu i da je njegov perfekcionizam igrao ulogu u svemu pa i u njegovom stvaranju.
Što se tiče upoznavanja sa njegovim opusom on jeste veliki ali nije nemoguće sve pročitati. Ako se odbace nevažne stvari sa kojima čovek misli da mora da se svakodnevno upozna, pa sistematično rasporedi svoje vreme postiže se jako mnogo. Nije on samo mnogo napisao nego je to sve duboko i značajno, pa je možda važnije polako čitati, zaustavljajući se na onim dubokim mislima koje Vama lično najviše znače.
Srdačno Vas pozdravljam.
Za razumljivo citanje ste potpuno u pravu. Neke recenice i pasusi u Zlatnom Runu (a verujem da cu ih nalaziti i u drugim knjigama) treba nekoliko puta procitati da bi se shvatila misao i ideja iza njih. I Borislavu Pekicu hvala na tome i na svemu sto je ostavio iza sebe. I svaka cast vama koji nastavljate da sredjujete i objavljujete sve sto je ostalo u nacrtima.
Pored ovoga, imam jedno pitanje za vas: Koliko je knjiga Anali Borislava Pekica objavljeno do sada? Negde sam nasao podatak da ima ukupno 8 delova do sada ali nisam siguran da je to prava informacija.
Unapred hvala na odgovoru,
Dusan
Dragi Dušane,
Veliko je zadovoljstvo osetiti da ste na istoj talasnoj dužini sa Pekićevim čitaocima.
Sada radim na njegovoj korespondenciji sa raznim ljudima pa i tu ima bisera koji pokazuju da što god da je pisao, sve je to neprocenjivo. Pored toga i to je neka vrsta dnevnika o njegovom životu i radu.
Što se "Anala" tiče imate pravo izašlo je 8 brojeva.
Srdačno Vas pozdravljam.
Post a Comment