Говор Борислава Пекића на скупу Демократске странке ©Борисла Пекић
Некад смо позивали на игру, данас зовемо на дијалог. Живимо у златном добу дијалога.
Синови се супротстављају Очевима, Очеви једни другима. Зараћени измењују бомбе, али и речи. Лекари дискутују са Лудацима, Лудаци сами са собом. Џелати се исповедају Жртвама, Жртве својим Џелатима. Живи се препиру са Мртвима. Владе и њихови народи налазе се у стању перманентног дијалога. Дијалог се води између марксиста и католика, мисионара и људождера, судија и криваца, учитеља и ученика, уметника и критичара, произвођача и потрошача. Између полова, народа, раса, вера,
доктрине и идеја, такође.У току су привредни, научни, војни, екуменски, ракетни дијалози. Двострани, тространи, вишестрани, чак и једнострани. На врху, као и на дну. Око четвртастих столова, око округлих столова, и без столова. Множе се дипломатски преговори, начелни договори, јавни изговори, тајни уговори, актуелни разговори и улични наговори. Крилатица века је:
ХЛЕБА, ИГАРА И ДИЈАЛОГА!
А његово основно начело:
НЕКА СВЕТ ПРОПАДНЕ, САМО ДА СЕ РАЗГОВОРИ НАСТАВЕ!
Па шта је најзад тај дијалог, без кога више не можемо ни на молитви? (Ми се, наиме, и не молимо више, ми са Богом разговарамо.) Дијалог је размена речи, тачније – измена речима исказаног мишљења чији је крајњи циљ да то мишљење ни по коју цену не изменимо.
Отуда смо пре спремни да слушамо како двојица неупућених размењују своја мишљења него како га један упућени саопштава.
Отуда, ако се двојица, неким чудом, сложе, не верујемо ни једном ни другом. Отуда смо тако страсно привржени дијалогу. Знамо, наиме, да он неће наудити нашем мишљењу. Упамтите, то што они деле – ваше је мишљење! Они вас поткрадају, експлоатишу, идентитет вам растурају!
Они вам одузимају ваше једино добро – ваше независно мишљење! Зато се никада немојте сложити са онима који се са вама слажу. Сместа промените став, и гледајте да при том заузмете неки сасвим супротан. Тако ћете сачувати независност духа. Све остало је опсена.
СЛАЖЕМ СЕ – то је најнечаснија, најбеднија мисао коју можете да изговорите. Она сведочи да сте изгубили свако самопоштовање. Зато се никада, нигде, ни са ким и ни са чим немојте сложити. Не наседајте аргументима, не дајте се разлозима, не верујте очигледностима, презрите аксиоме – они су ту да вас понизе.
Будите узвишено постојани као онај великан духовне независности Gaspar d` Esteк, философ и полихистор, који је, потопљен у врело уље, победоносно изјавио: „Не гори, дакле и не пече!“ – а затим умро. Никад никоме и ни за шта не признајте да је у праву. Ни по цену живота.
Ваше мишљење је најбоље јер за њега никоме ништа не дугујете: ни искуству, ни туђој мудрости, ни науци, ни историји, ни откровењу – само себи. Немојте се сагласити чак и ако вас убеђују да сте паметни. Савладајте ваше устрептало срце које жуди да се са тим сложи – то је клопка! Они желе само вашу сагласност. Затим ће од вас тражити да се, будући паметни, и у другим стварима са њима сложите.
А куда би вас одвело то попуштање – одвело би вас у анонимност. Не, ви ћете им рећи да сте будала, допустићете да се око тога отићи тамо где ћете на миру моћи да слушате једног човека који ће вам о једној теми говорити на једино могући начин.
Треба ли да кажем да ћете, највероватније, тај човек бити ви. Желим вам успех, и нека вас, при том, охрабрује извесност да је најбоље Дијалоге састављао Платон.
No comments:
Post a Comment