©Борисла Пекић у листу Демократија, 6. јул 1990.
За отпор демократији комунисти имају лажне и праве разлоге. Лажни нам се кажу, упорно бране и, наравно, пошто су лажни, не спроводе. Прави нам се не саопштавају, па их ни образлагати није нужно, али се истрајно, упорно у дело спроводе. Спроводе се, јер могу, јер су прави. Комунисти тврде да ће евентуални долазак на власт странака које су тек сада, често и ad hoc, формиране, па у вршењу власти немају никакво искуство, бити катастрофалан за земљу у доба њене дубоке кризе.
Овај аргуменат није споран, али једино уколико се занемари бизарна чињеница да га пружа партија која је, током пет деценија своје неуке, самовољне и еготичне политике, све у својој моћи учинила да до те кризе доведе. Та партија има искуство у власти и то, такође, нико не спори. Али искуство – у чему? За сада једино у рђавом владању.
Ако СКЈ наше опште државно стање сматра препоруком за поновни изборни мандат, чиме ће нас задужити док стигну до краја идућих пола века руинирања земље? Зато питамо, да ли је боље да с владавином наставе они који се похвалити могу једино епским неуспесима, у чему су неоспорни мајстори, или да дођу они који иза себе немају ништа, ништа осим мирне савести за несрећу коју преживљавамо?
Комунисти тврде да су опозиционе странке у већини антикомунистичке и да зато неће управљати добро. Ако је први аргумент наиван, овај је глуп. Јер то што су антикомунистичке, управо је разлог да се од њих боље управљање с правом очекује.
Логика налаже да, ако комунисти овако лоше управљају, антикомунисти то не могу зато што нису комунисти. Јер, да антикомунисти нису, у чему би се од комуниста разликовали? Зашто и они не би били комунисти, поготово што се то бар до сада више исплаћивало, а ионако ништа на ствари није мењало?
Комунисти тврде да ће вишестраначки систем у више- националној држави, каква је наша, неизбежно довести до партија на националној основи, а с њима неизбежно до њиховог национал-политичког сукоба. Први је аргуменат наиван, други глупав, овај је суманут. Непостојање стра- нака и диверзитета могућности за политичко изражавање неизбежно доводи до националног опредељења које човеку једино преостаје.
Ако, међутим, он има могућности да се као политичко биће изрази и ван националног статуса, онда ће се национално тек подразумевати, а ово друго постати битно и оперативно. И чим ово друго постане битно, чим се на бази политичког уверења почну окупљати људи разних народа, националне тензије међу њима, неизбежне при комунистичком монополу, биће ублажене.
Сва три аргумента су лажна, с тим што је први наиван, други глуп, трећи манијакалан.
Који је прави?
Само је један. Комунисти мисле да би увођењем више странака у наш политички живот, сада или нешто касније, изгубили суверену власт над њим и над земљом. И ту су, сумње нема, у праву. Али и ту, у том једном једином при- родном и логичном аргументу, који не користе, него нам нуде небулозне разлоге, и ту се ваља над аргументом замислити.
Зашто комунисте желе да задрже власт, јер пре него што сазнамо зашто то желе, не можемо знати јесу ли или нису у праву, не можемо им мирне душе ту власт и дати.
Природно би било да то желе зато што сматрају да могу боље од других управљати и пре од других од ове земље направити цивилизовану европску демократију. Разлог је добар ако је прави. Али прави не може бити, јер им је на располагању стајало пола века, па не само да то нису постигли, него све до сада програмски то нису хтели да постигну. Све до јутрос је та цивилизована европска демократија била оно против чега су се средствима азиј- ске деспотије борили, да нас, најзад, довде доведу.
Који је разлог, дакле, прави разлог?
Власт, наравно. Не да би се помоћу ње нешто учинило, него да би се просто – владало. Ма се ништа не учинило, ма се чинило све наопако.
Власт, такође, наравно, подразумева све користи, без ње у овој врсти поретка непостизиве – а у демократији и без власти могуће – па је и то разлог због чега је треба задржати, а у међувремену нас лажним аргументима убедити да ће то бити и за све најбоље.
За њих хоће, у то не сумњам. Али како ће нама бити?
No comments:
Post a Comment