Nepravedna i neracionalna raspodela dobara
Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i one koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže.
U principu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje je tačke gledišta uzimate. Da li vam je kriterijum javno dobro ili interes vlasti. Ako od drugog polazite, onda je nepravda korisna, pa prema tome i racionalna, jer vam obezbeđuje podršku koju inače ne biste dobili.
I u tom pogledu nema razlike između robije i slobode. U Sremskoj Mitrovici su se izolovani intelektualci, zaposleni da za račun Ministarstva unutrašnjih poslova slušaju inostrane radio-stanice, prevode zabranjene knjige ili pišu svoje političke memoare (izveštaje Udbi, zapravo), posebno hranili i njihovi su obroci bili i bolji i raznovrsniji. Mogli su u svojim ćelijama kuvati kafu, a imali su privilegije i u dopisivanju s porodicama.
Funkcioneri su, posle rata, imali posebne magacine, nedostupne ostalim građanima, i slobodan pristup državnim fondovima konfiskovanog nameštaja. Izvesne od ovih privilegija nestaju tek danas, ali je njihovo potpuno iskorenjivanje jedva moguće.
Te su privilegije, sada s nevericom saznajemo, podrazumevale nekontrolisano, vlasničko korišćenje tzv. društvene svojine, feudalno pravo zamkova i baronskih imanja na pojedinim od „suverena“ darovanim teritorijama (grofovijama), pa i masovnu notornu pljačku, ne samo aktuelnog nego i istorijskog narodnog blaga.
No comments:
Post a Comment