Budite mršavi, čuvajte se ljudoždera!
Popularan slučaj savremenog kanibalizma, koji se zbio prošle godine u Parizu, ponovo je oživeo na stranicama francuske štampe. 24. januara 1984. sud će odlučiti o sudbini gospodina Jeana Durieuxa, pomoćnika urednika Paris Matcha koji je publikovao uspelu fotografiju studentkinje koju je ubio, pa zatim delimično pojeo jedan mladi Japanac.
Pretpostavljam da će se opasnost od ljudoždera uskoro koristiti kao reklama za mršavljenje uz preparate slabije prođe.
Meni se to čini sasvim prikladnom i razumnom upotrebom jednog kanibalskog incidenta.
Preteranom mi se, međutim, čini histerična galama koja se oko same antropologije digla.
Zar se ne vidi da je jedino prirodno opravdanje za ubistvo upravo u – jedenju ubijenog, i da su sva druga trivijalna. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homocidu obezbeđuje čovečnost. To su naši preci znali. Zato su i jeli svoje ubijene neprijatelje. Nisu ih jednostavno vređali bacanjem u zemlju. Jeli su ih, najpre da se nahrane, a zatim s njima izmire.
Pitam se, zar i mi time ne bismo mogli oplemeniti svoju besmislenu smrtnu kaznu? U redu, izričemo presudu na smrt, kad već moramo, ali ne sahranjujmo egzekutirane ubice. Jedimo ih.
Kako je, međutim, masovna gozba nepraktična, a i neizvodljiva, predlažem da, odmah nakon izricanja smrtne presude – ili možda ipak valja sačekati odluku apelacije? – sudije, na svečanom obedu, pojedu osuđenika.
No comments:
Post a Comment