Stroga hijerarhija funkcija i njihova pristupačnost samo određenom sloju građana
Socijalistička je sloboda – proglašena najvišom dostupnom čoveku – kombinovana od neprimenljivih načela (uz ona koja se ne primenjuju), izvanrednog broja ograničenja koja na minimum svode primenjena i sveopšte kontrole tog „oslobađajućeg“ procesa.
Kada bi se idealna sloboda dala prikazati u formi građevine, ova bi morala imati što manje zidova, što šire prozore, nijedna vrata zabravljena, najbrže komunikacije iz prostorije u prostoriju i slobodna, voluminozna dvorišta. U građevini socijalističke slobode zidovi su debeli i neprobojni, prozori uski i zaštićeni rešetkama, sva vrata uvek zaključana, komunikacije lavirintske, duge, zamršene i zamračene, a dvorišta tesna i neprohodna.
Socijalistička sloboda arhitektonski liči na zatvor.
U idealnoj slobodi sve su funkcije pristupačne svima i prvi je kriterijum sposobnost da se valjano obavljaju. (Drugi je sreća, a o trećem nećemo.) U socijalističkoj slobodi, pripadnost vladajućoj partiji i njenoj oligarhiji, uz praktičnu odanost njenim ciljevima, zamenjuje sve druge kriterijume. One su, sposobnosti recimo, ponekad dobro došle, ako postoje, a ponekad i nisu. (Sposobnost u društvu zasnovanom na nesposobnostima nije vrlina.)
Ali obavezne nisu nikad. Na robiji, takođe, jedina robijaška sposobnost koja se ceni, odanost upravama (zvaničnoj i nezvaničnoj) zamenjuje sve druge i možda bolje kriterijume. Funkcije su pristupačne samo ljudima koji ovu odanost mogu praktično dokazati. Razlika je jedino u tome što je u zatvoru hijerarhija dvostruka, zatvorenička i policijska, a na socijalističkoj slobodi samo je jedna, partijska, a policijska je tek pomoćna.
Ako vas ikad budu upoznali s vanpartijcem koji je, posle prestanka dosadne potrebe da pred svetom igramo normalnu zajednicu, igrao bilo koju ulogu u funkcionisanju zemlje, republike, okruga, grada, kvarta, ulice, bilo čega, odmah mu uzmite ime.
Ako se usteže, nagovorite ga da vam ga poveri, jer sad, možda, za to nije raspoložen. Trebaće istoriji ovog naroda kao izuzetak, bez koga ni u pravilo da su sve komunisti držali, da komunisti sve drže, i da sve misle držati, ne bi niko poverovao.
No comments:
Post a Comment