Maltuzijanstvo na američki način ili
„Something’s going on out there!“ (Nešto se zbilo tamo napolju!)
U Americi je sve veliko, a ako nije – nije američko. Jack the Ripper (Džek Trbosek), mogao je, kao engleski flegmatik, da ubije nekoliko žena i da računa na slavu; u Americi ih mora likvidirati barem stotinak da ga primete, i da zločin bude uistinu – američki. I, eto, ubio ih je.
Daily Mail, od 30. januara 1984, piše o izvesnim Toolu i Lucasu, kojima se pripisuje trocifren broj ubistava, od onih 4.000 što godišnje pune zabačene američke jarkove, šumarke i močvare neidentifikovanim leševima. Svaki broj od 100 do 300 je njihov.
Tačan se ne može ustanoviti jer im je pamćenje, pritisnuto tolikim poslom, malko nesigurno, a nikakav zapisnik nisu vodili. Jednog visokog činovnika Ministarstva pravde, uprkos rodoljubivom ponosu na sve što je u Americi veliko, naterao je taj da kaže čuvenu rečenicu našeg „padanja s kruške“:
„Something’s going on out there!“ (Nešto se zbiva tamo napolju!) Odgovorićemo mu: „You bet!“ („Možeš se opkladiti!“) Zbiva se, između ostalog, i to da oni svoju marodersku karijeru započinju u Floridi, jednoj od najekstremnijih retencionističkih zemalja na svetu, gde smrtna kazna treba čoveka da odvrati od navike da drugom čoveku oduzima život (kad je to osveštana privilegija države i njene istorije).
Pa, u slučaju Toola i Lucasa, preventiva je sjajno uspela. Oni nisu ubili čoveka. Njihov je, kako rekoh, svaki broj od sto do trista.
No comments:
Post a Comment