Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
’
Rađajte se i množite se’ na rumunski način ili – Ništa!
Bio sam presrećan kada sam, naklonošću lutrije, umesto do još jednog besnila u načinu našeg umiranja, kako sam navikao, doveden bio do primera besnila i u našem rađanju.
Za njega su se postarali Rumuni.
Prema Observeru od 18. marta 1984, od 743.000 registrovanih trudnoća, samo 40% rezultira i rađanjem potomstva. 445.800 života odlazi u slivnik (što – uzgred budi rečeno, ma šta mislili o ljudskim slobodama – od abortusa u svetu, samo za jednu godinu, čini genocid pred kojim blede i brojke iz koncentracionih logora naše prosvećenosti).
Rumunima se najednom, s pravom, učinilo da ih je malo, i da ih je, što je još gore – sve manje. (Zašto bi trebalo da ih je više, u međuvremenu, nije rečeno.) Stoga će žene biti podvrgnute obaveznom mesečnom krvnom testu. Ona koja prekid trudnoće ne može opravdati jednim od legalnih razloga – jer u Rumuniji je abortus ilegalan – izgubiće posao.
Ostaju nejasne dve stvari:
1. Kako će žena bez posla, dakle bez sredstava da potomstvu obezbedi pristojan život, nekom drugom prilikom smeti da postane majka?
2. Zašto su novim propisima prisilnog materinstva podvrgnute samo industrijske radnice? Da li zbog statističkog jačanja proletarijata ili zaštite udobnosti onih koji mu ne pripadaju?
(Kod nas se, bar prema listu Rilindija, statistički problemi nastali opadanjem nataliteta u užoj Hrvatskoj, užoj Srbiji ili Vojvodini, rešavaju na jedan ležerniji i prirodniji način: „Treba da nas raduje činjenica što je kod ovako naglog pada rađanja u Jugoslaviji, srećan kosovski rast stanovništva koji doprinosi da ne padne dijagram na tabeli koja ilustruje natalitet u Jugoslaviji.“)
No comments:
Post a Comment