Pages

Saturday, April 27, 2013

Dnevnik besnila XXVII deo

Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić 

I audio-nasties 

Za razliku od video-nasties, audio-nasties ne možete gledati, samo slušati, osim, razume se, ako ih ne slušate preko televizije.

No, većina audio-nasties, već je u prometu ili je (kad su u pitanju političari) dato obećanje da će se one uskoro na tržištu pojaviti kao niz scena koje ćete moći i gledati.

Evo samo nekoliko.

„Orwellova senzacionalna 1984. je predviđanje militarističkog Zapadnog sveta, vođenog megalomanijakom P. P.“ (Novoje Vremja)

„Naša je sveta dužnost da vas zaštitimo od vas samih...“ (Homeini, ne znam kome, možda zatvorenicima u Evinu.) A-Bloody-Fight-For-The-Inte

„Radijacija je, u ovoj ili onoj formi, svuda oko nas. Ona je integralni deo našeg sveta i, za svakog hrišćanina, mora biti priznati deo božje kreacije. I sad, kako hrišćanin može biti protiv nje?“ (Otac Peter Levitt u martovskom Guardianu. A kako sme biti protiv bolesti, Oče, kad su i one božja kreacija?)

„Neobično je važno da sa nuklearkama ne eksperimentišemo i da ne ulažemo ni u kakva dugoročna istraživanja. Prvih 4–5 nuklearki, koje valja, u relativno kratkom roku, projektirati, treba sasvim sigurno graditi prema istoj tehnologiji, slične jaje jajetu“ (valjda da bi i greške bile iste?) „a posle toga... možemo videti šta ćemo i kako ćemo...“ (Akademik dr Požar u NIN-u)


Dodajmo spisku audio-nastiesa i mišljenje M. Popovskog. Rešio ga je, energično i efikasno, analizom, po kojoj ispada da su za sve naše nevolje krivi Jevreji i masoni. Hvala mu na tome. Zbog onih šest miliona bili smo skloni da na to zaboravimo.

Ako je Bog mrtav, sve je dopušteno.

Pa ipak, ja sam protiv smrtne kazne. Jedno desetogodišnje dete, koje je majka, prema Guardianu od 9. februara 1984. zapitala da li još uvek želi da bude dizajner nameštaja, odgovorilo je – da ne veruje. Majka: „Zašto?“ Sin: „Kakvog smisla ima praviti nameštaj koji će uništiti bomba“. Majka: „Pa šta ćeš raditi?“ Sin: „Putovati. Videti planetu pre nego što ode.“ Kakvog, zbilja, ima smisla raditi s omčom oko vrata?

Tek kada se sva naša deca odluče na bazanje planetom, umesto da se bave poslovima i uspesima bez budućnosti, ući ćemo možda u doba izvesne nade.

I Bog će se ponovo roditi.

Ali ja ću i onda biti protiv smrtne kazne.

No comments:

Post a Comment