Dnevnik Borislava Pekića XXX deo

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 


XXX deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955 

2. januar 1955. 

Danas je sahranjen otac mog prijatelja gospodin M. Posle opela otišli smo u kafanu.

3. januar 1955. 

Pio sam: “Polit”, “Pozorišni bife”, “Central”, “Kristal-bar”, “Mažestik”. 5,30: bife “Trst”. Doručak kod “Astronomije”.

4. januar 1955. 

Pio sam: “Manjež”, “Central”, “Tri šešira”, “Mažestik”. Pio sam konjak.
5. januar 1955. 

Pio sam.

 6. januar 1955. 

 Jutro sam imao napad gađenja. Popio dva konjaka i napadi prestali. Čujem od majke da me je St. tražila. Moja majka ne podnosi St. Ni ja je više ne podnosim. Noćas ću ići na reku. Kažu da ima majušnih jazbina sa tmurnim svetom. Nadam se da tamo ne odlazi Predsednik. San: pronašao sam jedno odojče u nekakavoj špilji; špilja je bila usečena u stenu i nosila broj 23; čim me je ugledalo odojče mi se bacilo u zagrljaj. Ali kad sam ga dotakao nestalo je vrišteći.

 7. januar 1955. 

Sinoć sam sreo Vampira. Bilo je prošlo tri po ponoći. Pisao je na kandelabru stihove ružem za usne devojke koju voli. Onda je bacao novac oko sebe ološu, koji se četvoronoške vukao za njim po trotoaru.Onda je uzeo od mene maramicu i stavio je pored svoje, i sto dinara i otišao prema dokovima.


S. M. Pije na vrlo dekorativan način, postigao je da postane pojam u svetu alkohola. Da li je alkohol postao pojam njegovom svetu? Groteska je bila isuviše preterana one noći. Ali smo mi ipak prokleti slabići kad nas se tako duboko dojmila. U stvari svi smo taj događaj iskoristili da čitavu nedelju pijemo. Sada je dosta. Danas ujutru popio sam svoj poslednji konjak za dugo vremena. Osećam da sam preovladao 1. januar.

Sutra ponovo radim. Opet je dolazila St. Ostavila mi je cedulju: „Čula sam šta se dogodilo. Moram govoriti sa tobom“. Telefonirao sam joj: „Ništa se nije dogodilo. I ne možemo govoriti, jer nemam vremena!“ „Piješ!“ – rekla je. „Upravo sam prestao. Sutra počinjem da radim“. „Onda, doćićeš!“ „Ne znam“, - rekoh – „videću“.

Niko mi nije potreban. I šta se to dogodilo da mi neko bude potreban. Umro je jedan čovek koji je imao anginu pektoris. Umro je kad smo nas dvadesetoro čekali Novu Godinu u njegovoj kući. Čovek ne sme da misli o svakoj podudarnosti.