XXXVIII deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955
8. januar 1955 (nastavak)
( ): - Ali, vi morate preuzeti inicijativu u tom braku. Vi uviđate koliko je ( ) nekomunikativan.
( ): - On je flegmatik.
( ): - Pretpostavljam da je drukčiji u intimnim trenucima. Njegova flegmatičnost je okrenuta prema javnosti.
( ): - Da, ali i ja spadam u javnost!
(Razgovor koga mi je ispričao ( ). Bio je neverovatno kiselo raspoložen, u onom napetom raspoloženju koga mogu prouzrokovati samo dve stvari: vlast i žene. U stvari bile su samo žene. Govoreći o Beograđankama on u jednoj mrzovoljnoj tiradi izrazi svoje gnušanje nad tim „emancipovanim damama koje se - kad im se udvaraš - preobraze u ovejane opatice“.
Žurevi - reče - koje mi pravimo liče na muzej voštanih figura. Žene koje mi dovodimo obične su krpe, koje bi đubravnikom trebalo izbaciti kroz prozor.
On više nije u stanju da podnese njihovo namešteno „dosađivanje“, blaziranost bez osnove u iskustvu, to permanentno iščekivanje nekakvih Dubrovačkih letnjih igara, krajnji primitivizam u ophođenju, lišenost šarma i duha, tupavost koja se predstavlja kao splin, komično neobrazovanje, urođenički mentalitet, provincijalizam navika, potpun i nepopraviv nedostatak estetskog smisla, neženstvenost - sve to prevazilazi njegove snage i njegovo strpljenje.)
No comments:
Post a Comment