XXXXII deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955
10. januar 1955
Opet smo zajedno nas dvanaest kao dvanaest Apostola. Sanjarski Isus i sumnjičavi Toma, filistarski Petar i praktični Juda. I to što bi svako od nas mogao da bude drugi, čini naše večere tajnim u biblijskom smislu.
Uzmimo, ( ) koji je sladoled sa pavlakom: odozdo Riketin u restoranu, odozgo jakobinac sa rimskim idealima u obliku Cezarovog ubistva - kušajući čovek dobija utisak mlakog i rastopljenog sladoleda. Riketin koji bi hteo da bude Spandrel, ali mu za to nedostaje srčanosti i duha. On je razočaran, ali pre svega svojom sopstvenom nemoći.
Tom nihilizmu daje privid ideje. Stilizovano razočarenje po ugledu na Tom Remsona koji bi mogao da dobro slika da hoće, ali on neće, koji bi mogao da dobro obljubi da hoće, ali on neće, koji bi mogao da dobro misli da mu to nije dosadno, ali njemu je to dosadno, koji bi najzad dobro igrao tenis da ga ne mrzi. Ali sad dolazi onaj unutarnji poslednji sloj bića, takoreći njegovo praseme. Kad uklonim Robesperrea, pa se iza njega ukaže Riketin sa demonskim izražajem Spandrela - uklonimo li i njega otkrićemo g. Čičikova u trojci.
Ili ( ): Proudhon u sobnim papučama + egocentrizam usedelice + cepidlačenje, podšef koji ima izgleda na unapređenje. Svaka ideja kao i svaka vlas u kosi moraju imati svoje mesto. Budući da je i ideja i dlaka malo, to ne zahteva veliki napor.
Ili ( ) koji izgleda kao geometrijski dokaz za Pitagorinu teoremu, uprkos tome što je odista genijalan.
( ) je školski primer gustativnog - sukcesivnog kontrasta. Spolja Pjer Bezuhov iznutra, urođenik sa ostrva Fidži. Što se tiče ( ), on je trubadur koji u sedlu Rosinante ima uveden beli telefon i koji će skončati u ligeštulu za osobe sa hipertenzijom.
( ) = Prisilna ideja da mora završiti svoje studije + predestinacija da ih nikad ne završi.
( ) je nešto posebno, jer on veruje u ono što govori i govori ono što misli, kad za to zna, misleći ono u šta veruje. On podseća na bigota koji svoje obrede održava iz inata. U stvari radi se o iskrenom uverenju. Tome dodajmo steg u tri boje: crveno, zlatno, crne, koje dočaravaju demokratiju, kapitalizam i hrišćanstvo
( ) spada u onu brojnu kategoriju ljudi, za koje se sasvim sigurno zna, kako će izgledati u pedesetoj godini.
( ) dočarava ravnodušno stanje smrti. Kada smo zajedno on igra Zoilusa u mrtvačkom pokrovu. Što se tiče
( ) on uporno nastoji da što iscrpnije bude jedan Iskovesku, a postiže da bude tek .... Doduše, on ima duha u izobilju. Duha najviše vrste. Taj duh je kao mešina za vino. Kad je puna ona klokoće. Prazna škripi. Evo njegove jednačine: Otto Weininger koji se neće ubiti + Imela koja raste na drvetu vlastitog kompleksa manje vrednosti, koja se neće sasušiti + mitski Narcis koji se neće pogledati u reci.
Što se tiče ( ) ta se jednačina da svesti na dva člana: tropizam plus neurastenija gravis.
Sva vrednost ( ) je u tome što nema pretenzija i ima knjige, jedan stvarno dobar čovek.
Vrednost ( ) meri se prema oblicima žene sa kojom spava.
No comments:
Post a Comment