XXXXIII deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955
Februar 1955
KNJIGA O AHASFERU
Imaš li odanu senku Ahasfere
Veruješ li svojoj senci,
Koliko plaćaš svoju senku?
Straži i uhodi svoju senku Ahasfere
Jer ne znaš dan i čas u kome će se
Dići na tebe, Izgnani.
(Psalm XXV)
Glava 1:
Tebi se obraćam jer ti si Glas, koji pohodi zemlju Ahasfera da objavi dan i čas ustanka senki. I jak si, jer ođekuješ iz drugog glasa kojim je govorio i treći, i tako kao ikra u okeanu Izgnanika ti se rasplođavaš iz zasede.
Glava 2:
I cveće straha će nići iz zemlje Ahasfera, jer glas reče: Niknite cvetovi straha! A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 3:
Onda zapovedi Glas: Kao brodovlje krcato začinima plovite kroz moreuze, između sekira i panjeva, između točkova i asfalta, između usana i čaša, između brijača i krvotoka. A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 4:
I oni će ploviti jer Glas zapovedi da krstare i otkrivaju nove kontinente obzira i lojalnosti, u slavu vetra koji ih otisnu. I naredi još: vazduh da beži kroz zube lajući, i krv da otiče venama urlajući, i kosa da raste cvileći. A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 5:
Nad njima će stražiti oblak od ševa, jer Glas obeća da će se kotiti ševe u oblaku i da će pečene biti i padati ustima koja htednu. Na ramenima mora, gle dižu se sante soli da cveće straha pusti koren u more i da pije. Jer on naredi da se so pokupi. I so učini. A senka će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 6:
I tada će otpočeti svetkovina panike. Panike žute i bele i zelene i plave, a naročito panike koja je nepažnjom zapaljena na suncu. I slavlja takvog da ne bude od kada se čovek sudario sa sobom i ostao bogalj. A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 7:
I glas onda reče Zečevima da se miropomažu za tirane, mravima da uzmu žene Ahasfera, i kukavicama da im jaja podmeću u uši. A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 8:
I glas još reče: Da se gosti na svetkovini panike počaste snovima Ahasfera, i gosti ždrahu snove i Ahasferi bejahu radosni mnogo, jer cvrčak pevaše himnu na ognjištima njihovim. I očevi odeveni u haljine bele, stavljahu žene na sto, koje nam behu majke, u činijama skromnosti. A senke su drhtale na petama našim, ali nisu izdale.
Glava 9:
I nicaće vegetacija straha u zemlji Ahasfera, ali nijedan od njih neće znati za strah brata svojeg od svog straha. I drhtaće Ahasferi pred vratima doma svojeg, i pljuvaće Ahasferi postelju svoju da je ponize, i kloniće se jedan od drugog i nalaziće se samo kad požele da umru. A senke će drhtati na petama našim, ali neće izdati.
Glava 10:
Na pesku duha koji je gibak, jer Glas ga poseja da čezne za koracima. Gle, buja prašuma panike i skaču ludi majmuni smeha, i crvi strpljivo osluškuju zvuk koji dolazi iz srca. I glas objavljuje senkama da se dignu i bace tegove tela. A senke su drhtale na petama našim, ali nisu izdale.
Glava 11:
I glas onda reče strahu: razapni šator svoj u crevima, položi uzglavlje svoje u kolenima između kojih duvaju cikloni, i čeljust zatrpaj prašinom koju su podigle Don Kihotove svinje. A senke su drhtale na petama našim, ali nisu izdale.
Glava 12:
Ali tada se on doseti i umiljat bi sa Ahasferima: Zar da se vetrenjače okreću, reče im i naredi da se Ahasferi okrune šlemom membrina, koji je bio berberinov lavor. A senke su zadrhtale na petama našim i izdale.
Glava 13:
Jer senke Ahasfera nisu znale za strah, ali su znale za gordost.
No comments:
Post a Comment