Dnevnik Borislava Pekića 1 april 1954 (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

1 april 1954 (nastavak) 

- Sjećaš li se Poncije tog čovjeka?

- Isusa! Isusa Nazarećanina? Ne, ne sjećam se.

 (Prokurator Judeje A. France)
 x
( ) i ja bezuspešno nastojimo da prodremo na otvaranje Mooreove izložbe. Izgleda da se isuviše pouzdajem u svoj vanjski izgled, osobito u svoju „privatnu prašumu“, a takođe u njenu pojavu koja kao da je makazama izrezana iz Politikinog modnog žurnala. Izbacuju nas. Očevidno ne ličim na ambasadora Njenog Veličanstva niti imam učeničko lice prijatelja iz Burme.

Mladunci, potencijalni geniji (lavovi Beogradske noći koji se preko dana inkarniraju u mrave) ispred Paviljona kao konji ispred štale, trupkaju od žudnje za lepotom - ili senom. Zatim čekam karte (...).

Da sam iole neuzdržljiv presela bi mi kafa što smo je popili u salonu „Kasine“, srećom pre nepun sat R. me obaveštava da je Bog. prihvatio Eksperiment, pa ostajem hermetički zatvoren spram ( ) i u potpunosti angažovan tom vešću. (...)

Stojimo kraj kamene ograde na Kalemegdanu. Ispod teče reka kao istegnuta guma za žvakanje, a sa ostrva niče retko džbunje magle. Alarmiram: pazi mladiću, jedriš pogrešnim smerom. No kako je svaki smer u posledicama koje mu slede pogrešan, upozorenje nema praktičnog značaja. Poput Mobi Dika jedrim preko debelog okeana u potragu sa svojim emocionalnim kitom. (...)