ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
24. februar 1954 (dalji nastavak)
Tekst za stil knjige Cveće za mrtve (koja obrađuje opadanje Njegovana u vremenu od 1914. do 1941.)
Ako je istina da vidovnjaci mogu sa lica ljudi pročitati nepogrešivo i precizno čas njihove smrti, i ako je istina da i smrt kao i sve elementarne nepogode - bure i zemljotresi ostavljaju znake na stvarima da bi ih one očekivale, onda bi osoba sa tom moći mogla bez naprezanja da u laganom ali neprimetnom pomeranju Njegovana i njihovih Domova kroz sto godina, u sve širim i širim koncentrišnim krugovima od Dedinja preko Neimara, Garašaninove , Kralja Aleksandra sve do Grobljanske , u kojoj evo ove godine - 1941.- podiže Maksimilijan Njegovan svoju kuću, predvidi u tom kretanju prema Novom groblju neumitan tok jedne umorne krvi i jedne iscrpljene inspiracije.
x
Sudbina koja Engleze vodi Holanđanima dovoljno je čudnovata ali ona koja iz Epsoma vodi u Pensilvaniju, a odatle u brda što zatvaraju Altamont preko koralnog krika petla i blagog kamenog smeška anđela, obojena je onim tamnim čudom slučajnosti koja stvara nove čarolije u jednom mračnom svetu. (Građa za ...... )
x
Suđenje rentijeru i bivšem zastupniku JUB Simeona Njegovana, njegovom drugobratučedu Maksimilijanu Njegovanu protiv koga je Javna tužba iznela da je u noći između 2. i 3. maja 1953. umorio Jovanu U. bivšeg kapetana pokreta otpora. Javna tužba izvodi ove zaključke iz činjenice da je Jovana se zadnji put javila upravo iz stana Maksimilijana Njegovana telefonom svojoj prijateljici i da je nakon toga nestala, a da optuženi u toku prethodne istrage priznaje da ga je ona posetila i da je u rečeno vreme bila u njegovom stanu.
Zatim iz izjave još nekih svedoka koje tužba izvodi pred sud. Svedoci su: njen brat, nekada direktor jedne banke, (jedini od bliže porodice, koji je uostalom neprijateljski raspoložen prema njoj); njena najbolja prijateljica iz dana pre rata; žena koja je godinama spremala njenu sobu; dva čoveka koja su joj se udvarala - jedan oficir i jedan sportist; komesar njenog odreda za vreme rata; prijatelj njihove kuće; njena majka.
Nijedan od nas ne može da nađe protivrazlog za činjenicu da pripadamo jednoj generaciji koja je osuđena da nema ideala, a koja je neprekidno pokušavala da ih za sebe odabere i za njih se bori. Da li je nama teško i ponižavajuće da ozakonimo prazninu svog duha, i time priznamo svoju inferiornost prema generaciji naših očeva, inferiornost prema zverima koje se herojski bore za opstanak,
prema mesu koje se u naporu da zadrži svoju podvojenost opire duhu, inferiornost prema nebu, i suncu, i nekakvoj kaljuzi čak, i tako dobrovoljno se spuštajući na nivo elemenata, mi kao slobodne ništarije sterilno, bez otpora i revolta, ulivamo se kao kakva reka izmeta u sastav svakoga i svačega što želi i može da nas ima.
Iza svakog rata dolazi po jedna izgubljena generacija i jedina razlika između njih je u tome što je poslednja izgubljenija od pretposlednje.
T i p o v i :
1.- Njegovan (sin jednog Njegovana iz Antonijeve grane) - Otac koji je radi slobode sina izdao svoju pravu prirodu - tema Uljeza - postaje visok funkcioner režima. Sin pod pritiskom prošlosti i pod uticajem majke pune romantizma, umetničkih nastrojenja razvija se u jednoj izolovanoj citadeli. Izgradivši svoj svet on misli da će mu njegovo postojanje omogućiti da izbegne dodir sa stvarnošću. On je umetnik koji piše i zamišlja da njegovi ispisani arci mogu uticati na svet. No jedan događaj u njegovoj školi pokazuje mu iluzornost te izolacije (tuča 1946.). I tada se u njemu rađa revolt, već pripremljen inferiornošću u koju je bio gurnut. Sa još nekoliko prijatelja stvara on organizaciju. Za njega je to bila igra - nastavak njegovog intimnog sna.
2.- ( ) neverovatna ambicija. Čak i kada igra karte ne dozvoljava da je pogrešio. Papska nepogrešivost. Jako naglašen kompleks - naime on se stidi roditelja koji su nižeg staleža. Njegov otac je nekad imao kavanu, nakon dolaska komunista postaje direktor jednog restorana u kome se društvo skuplja. To ga nateruje da potraži društvo ljudi čiji su roditelji bili na višim društvenim lestvicama. Kad uviđa da bi u organizaciji mogao da igra jednu od vodećih uloga, on u nju ulazi i postaje njen najaktivniji član.
3.- (...): Iz bogatstva pao u bedu. Jedan stvarno dobar čovek. I tako dalje ........
No comments:
Post a Comment