Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
XXXXIX deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955
18. februar 1855 (nastavak)
Konačno je stigao odgovor Herberta Grina.
„Naše kazalište žali što ne može preuzeti dramu sa ovako izuzetnom temom iz razloga koji su sledeći ...“. –
To liči na korespondenciju „Voćara“: „Naše preduzeće žali što ne može preuzeti mušmule koje imate na skladištu iz razloga koji su sledeći ....“ A tek razlozi! Hriste Bože! Oni - tj. valjda ta svinja - drže da nemački intelektualci nisu bili fanatizirani Hitlerom, ni osobno ni kolektivno.
Uopšte da jedan intelektualac ne može biti fanatiziran. Gospodin Herbert Grin je zaboravio na Branta, Siversa i ostale medicinske velikane koji su, uprkos svog intelektualnog odgoja, i te kako mirno i sa naučnim uživanjem činili eksperimente nad deportircima.
Na kraju, čak i da ova primedba stoji, iz drame se ne vidi da je nemački intelektualac bio fanatiziran (Toler je izrično na drugoj strani), nego da je jedan nemački lekar mislio da je fanatizovan samo zato da bi dobio moralno opravdanje za intimnu želju da svoje pretpostavke dokaže na ljudima, pošto su već primljene na pacovima.
Biti fanatizovan ne mora uvek značiti zavisnost od spoljneg idola. Čovek može biti fanatizovan i vlastitom idejom.
No comments:
Post a Comment